Generalna skupština UN razmatra uvođenje odredbe koja bi zahtevala od stalnih članica Saveta bezbednosti da opravdaju upotrebu prava veta
Trenutno, pet stalnih članica – Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD – mogu staviti veto na bilo koju rezoluciju koju iznese ovo telo. Ostalih 10 rotirajućih članova saveta nemaju takva ovlašćenja.
O ovome je prva izvestila „Nezavisimaja Gazeta“ 14. aprila. Sjedinjene Države i Evropska unija vode diplomatski napad na Rusiju u Ujedinjenim nacijama, pisala je tada ruska „Nezavisimaja Gazeta“.
Moskva nedavno izbačena iz Saveta UN za ljudska prava, i navodi da će Savet bezbednosti sada postati bojno polje na kome će se odlučivati da li će Rusija moći da blokira neku odluku ili ne.
Posebna predložena rezolucija iz Lihtenštajna nastoji da ograniči pravo Rusije kao nosioca veta u Savetu bezbednosti. Predlog takođe ima za cilj da unapredi poziciju UN.
Prema predloženoj rezoluciji, Generalna skupština UN mora da se sastane u roku od 10 dana kad god se u Savetu bezbednosti primeni veto. Rasprava o pitanju na koje je uloženo veto trebalo bi da se vodi sa izuzetkom samo kada se održava hitna sednica Generalne skupštine. Naravno, to neće zameniti odluke Saveta bezbednosti koje su obavezujuće, ali niko nema pravo veta, piše list.
Odredbu je izneo Lihtenštajn prošle nedelje i predstavljen na panelu za diskusiju iza zatvorenih vrata u utorak. Diskusija se pokazala prilično „pozitivnom“ i inicijativa je dobila dodatne kosponzore, saopštila je misija te mikrodržave pri UN posle sastanka.
„Imali smo snažan odziv i pozitivan angažman u vezi sa inicijativom za veto u otvorenom formatu ovog popodneva. Nastavićemo da radimo kako bismo dobili što snažniju političku podršku za naš tekst koji sada ima 57 kosponzora“, navodi se u saopštenju. Od ostalih država, jedino su SAD otvoreno, javno, pordžale predlog rezolucije.
Nacrt rezolucije pokrenula je mala evropska država – Lihtenštajn, što je iznenađenje. Reč je o jednoj od najmanjih država na svetu koja je poznata gotovo isključivo kao poreski raj i stecište bankara i bogataša. Dakle, nije reč o državi koja je ikada imala, niti pokazivala, ambicije da igra nekakvu ulogu u međunarodnim odnosima.
„Lihtenštajn ne treba u potpunosti otpisati. Formalno, to je jedna od ravnopravnih država članica UN, iako je u glavama mnogih samo mala geografska tačka“, rekao je vanredni profesor Katedre za integracione procese MGIMO Aleksandar Tevdoj-Burmuli.
Činjenica da je Lihtenštajn podneo predlog rezolucije, zapravo, ukazuje da iza toga pre svega stoje SAD, Velika Britanija a moguće i Francuska mada, kao članice Saveta Bezbednosti, verovatno su smatrali da „nije zgodno“ da baš oni iznesu predlog. Ili, još verovatnije, misle da bi taj predlog trebalo da se primeni samo na Rusiju i Kinu, a ne i na njih.
Afera / A. Chatten
Foto: Pixabay
