Кurtijev poslednji ples
Čepanje po prstima, preterano stiskanje oko struka ili priproste improvizacije, dobrodošle su, odomaćene i moguće u seoskim birtijama i jeftinim kafanama na periferiji. Tamo se, zapravo i podrazumevaju kao deo folkkora.
U ozbiljnim sredinama, plesnim takmičenjima i nastupima na visokom nivou, međutim, svaki je korak pod lupom i svaki položaj noge – a upravo je ovu činjenicu, po svvemu sudeći, zaboravio šiptarski lider Aljbin Кurti u svom poslednjem tangu.
Nastupajući sam za sebe, uspeo je da izgubi naklonost žirija, publike koja je po prirodi stvari njegova, poštovanje rivala i razumevanje mentora. Potpuno izgubljen, a nesvestan realnosti, Кurti i dalje veruje da je njegov performans virtuozan, uprkos salvi zvižduka sa svih strana.
Šta je suština?
Onog momenta kada ga je Vučić nadigrao u Briselu, a jeste, i to više puta, i kada nije doneo obećano, nego se u Prištinu vratio obešenog nosa, uz obećan ZSO, završio je političku karijeru. Onog momenta kada je kao poslednjem argumentu pribegao političkom, fizičkom i svakom drugom nasilju, završio je milovanje od strane zapadnih saveznika.
U zbiru, puku treba pojednostaviti stvari: aktuelna kriza je prolazna. Mesto ekstremnog i nektronlisanog Samoopredeljenja mora zameniti DSК, jer je to volja većinskog, razočaranog, pa i poniženog albanskog naroda, koji shvata da mu je potencijalni konflikt, poslednje Кurtijevog ishodište, veća šteta nego korist.
Nelegalni izbori se moraju ponoviti, Srbi se moraju vratiti u opštine, a jedina albanska briga je kako umanjiti nacionalnu sramotu – na kraju krajeva, američka strana je prvi put uz nas, a ne njih.
ZSO u nekom obliku mora zaživeti, severno od Ibra mora biti naše, a južno njihovo – za sada. Žrtve i novi sukob u Evropi ne trebaju nikome, osim jednom čoveku, Aljbinu Кurtiju – ali reč je o bivšem funkcioneru koji još nije prihvatio taj prefiks.
Кada zapadni orkestar prekine ovu nomeru na kojoj Кurti čepa koga stigne, provocirajući saveznike i mecene, a počne naredna – možda će funkcionisati po taktovima Beograda. U inat i njemu i njegovim saveznicima u Beogradu. Počinje li nova era?
T. Lovvreković
