Poput čuvenog srpskog novinara Pere Todorovića koji je nekoliko godina robijao u kazamatima Zaječara i Kalemegdana i čekao smrtnu kaznu, u zatvor od godinu dana ide i Dragan J. Vučićević.
Na smrt još nije osuđen, ali ni to nije isključeno ukoluko “demokrate” osvoje vlast u Srbiji.
Vučko je u pretposlednjem tekstu pred odlazak na robiju sve objasnio a Afera u celini prenosi njegov tekst.
Meni robija zbog tvitova o Jugoslavu i Žaklini, a njima za bolesne laži nagrade i ordeni!?
* U vreme koje oni, žuti hejteri, proglašavaju za najcrnju diktaturu, dok se svakoga dana svim silama upinju da sami sebe predstave kao nevine žrtve zlog Vučića, poziv za izdržavanje zatvorske kazne od svih novinara dobio sam ja, i to po tužbama njih, ‘slobodnih i nezavisnih’!?! * Isti sud koji je mene osudio na robiju jer sam na Tviteru napisao da je Jugoslav Ćosić šiptarski plaćenik – što sam dokumentovano i dokazao – isti taj sud oslobodio je istog tog Ćosića kada je on za mene na TV i na naslovnici ‘Blica’ slagao da sam učestvovao u ubistvu Đinđića!
Verbalni delikt
Neke ‘demokratske’, slobodne i nezavisne sudije presuđuju danas gore nego one negdašnje ‘komunjarske’. Verbalni delikt vraća se na velika, pravosudna vrata – ide se danas i ovde na robiju zbog izgovorene reči, čak i onda kada je ta reč sušta istina
Pitao sam isto veče, sećam se, tatu Joleta – je l’ to znači da će deda Milun sada po Prilikama i Ivanjici moći da priča isto ono što nama unucima u poverenju šapuće u seoskoj kući u Šareniku – da su Titove ‘komunjare’ najgore i da su uništile Srbiju – a moj se ćale nasmejao, bilo mu je valjda drago što ja čitam te neke ‘ozbiljne stvari’, zagrlio me je i rekao: Ćuti, crni sine, to ne sme da se priča nikome, ni na ulici, ni u školi…
Najvrednija priznanja
Ove su presuđene robije za verbalni delikt najveća i najvrednija priznanja u mojoj novinarskoj karijeri. Ove su presude moji najsjajniji ordeni
Ćuti, crni sine…
Da je moj Jole živ, verujem, i sada bi me tako savetovao. Ćuti, crni sine, ne pričaj… Al’ ja, njegova, Milunova, Ugrenova, Radoševa, Boškova, Vučićevića i Đukića krv, ne ćutim. Ne umem, neću da ćutim, nikada i nikome ne ostajem dužan i uvek ću reći ono što mislim, svakome po zasluzi. Pa šta košta, neka košta. A evo ovih dana vidimo – bogme košta. I te kako. Neke ‘demokratske’, slobodne i nezavisne sudije presuđuju danas gore nego one negdašnje ‘komunjarske’. Verbalni delikt, koji su još pre četiri decenije ukidali i borili se protiv njega, vraća se u Srbiju na velika, pravosudna vrata – ide se ovde i danas na robiju zbog izgovorene reči, čak i onda kada je ta reč sušta istina. Dovoljno će biti samo da neki gos’n sudija tu istinu, po svom slobodnom uverenju i nahođenju, proglasi za uvredu. I eto vas u zatvoru, za svako javno izrečeno mišljenje po cirka šest meseci prdekane…Ako već niste čuli, da objasnim. Dobio sam poziv za ‘izvršenje zatvorske kazne’. Piše tamo, evo vam faksimil, pa pogledajte: ‘Nalaže se Vučićević Draganu od oca Jola iz Beograda… i upućuje se da se na dan 3. 4. 2023. godine javi u Okružni zatvor Beograd radi izdržavanja kazne zatvora koja mu je izrečena presudama:…”. I eto, za manje od deset dana, umesto u Informeru, moći ću da pišem samo po zidu ćelije u Bačvanskoj!
Informer
A hajte da pogledamo zašto sam ja to osuđen? Pa, zbog klasičnog verbalnog delikta. Zbog mišljenja napisanog na Tviteru. Tamo sam, na toj društvenoj mreži, 14. novembra 2019. objavio tri tvita. I u njima napisao da je Jugoslav Ćosić, novinar i ondašnji urednik TV N1, ‘šiptarski plaćenik koji obavlja prljave poslove u Srbiji za krvav keš’. I još sam napisao da je dotični Ćosić ‘sluga mafijaško-tajkunske hobotnice’.
Ćosić je onda protiv mene u Drugom osnovnom sudu podneo krivičnu prijavu, tvrdeći da sam počinio krivično delo ‘uvrede u produženom trajanju iz člana 170 stav 2 u vezi stava 1 KZ’. I bilo je potom suđenje. I ja sa mojim advokatima u sudnici dokumentovano, nesporno dokazao da Ćosić jeste ‘šiptarski plaćenik’. Jerbo mu je bezmalo 250.000 evra na račun uplatio Baškim Uljaj, kontroverzni šiptarski biznismen iz Tirane koga, pazite sad, vlasti SAD zvanično sumnjiče za pranje novca, poresku utaju i trgovinu narkoticima! Podneli smo sudu čak i bankarsku dokumentaciju koja nesumnjivo dokazuje da je Baškimova firma na račun Ćosićeve firme isplatila silan keš.
I? Šta je onda bilo? Pa, ništa. Ništa nije vredelo. Sudija po imenu Dejan Garić, slobodan i nezavisan, odlučio je da nema nikakve veze to što je termin ‘šiptarski plaćenik’ belodana činjenica, neporeciva istina, nešto što Ćosić nikako ne može da porekne i demantuje – nego je jedino važno to što se Jugoslav uvredio!?! Sudija je Garić, kako piše u presudi, ‘ukazao poverenje’ Ćosićevom iskazu, u kome je on ustvrdio da je pretrpeo strašne ‘duševne bolove’ i da je imao veliku ‘nematerijalnu štetu’, pa mi je onda kao i svakom drugom zločincu, krivično presudio! Tu je presudu potom potvrdio, odbivši sve žalbe mojih advokata, i Viši sud u Beogradu. Još jedan slobodni i biće posve nezavisni sudija, ‘predsednik veća’ Zoran Tejić presudio je, ‘u ime naroda’ – Dragane J. Vučićeviću, od oca Joleta, ti si kriminalac i zločinac i moraš na robiju, u zatvor, u buvaru, u ćuzu!
Malo je zatvor, moraćete da me ubijete
Kada bi se aršini nezavisnih sudaca Dejana Garića i Zorana Tejića, koji su primenjeni na meni po tužbama Ćosića i Žakline, primenili na sve, pa šta mislite šta bi bilo sa Markom Vidojkovićem, Ivanom Ivanovićem, Srđanom Milivojevićem, Mikijem Aleksićem, Marinikom Tepić…? Na koliko bi onda godina i decenija robije morao, na primer, da bude osuđen njihov ideolog Milovan Brkić?!
Ili je, može biti, psovanje majke predsedniku, pozivanje na ubistva i medijsko-politički linč svih onih koji nisu po volji žutoj ološ eliti – demokratija i zakonski dobro delo?!
Mislite, molim vas, o tome.
A za sve hejtere i vaše tajkunske gazde imam samo jednu poruku: Ako hoćete da me ućutkate, malo je zatvor! Moraćete da me ubijete. A i tada ću se, mrtav, boriti protiv vas, najgorih lopova i štetočina.
Iza mene, bando žuta, ostaje šestoro Vučićevića! A iza vas? Ima li ičega osim bolesne mržnje?!
Za njih ne važi
Možda bi sve ovo i moglo ovako, da se isti zakon o ovom de fakto ‘verbalnom deliktu’ primenjuje i na druge u ovoj državi. Na primer, na Ćosića. Ali, ne primenjuje se. Jerbo, isti ti sudovi oslobodili su istog tog Jugoslava kada je on pre deset godina, ne na Tviteru, nego na TV-u i na naslovnoj strani dnevnih novina tvrdio da sam ja saučesnik u ubistvu Zorana Đinđića i da sam uzimao keš od Šiptara, Kuma i Legije. A pošto sve to nisam i pošto je na sudu dokazano da je Ćosić najstrašnije slagao, sudije su, posve slobodno i nezavisno, presudile da on ipak nije kriv jer je novinar, pa je, jelte, lagao vršeći novinarsku dužnost!?! A ja sam, valjda, istinu o njemu, Jugoslavu, iznosio ne kao novinar, nego kao kosmonaut ili ratni zločinac, pa me onda zbog dokazane istine treba poslati na robiju!?!
I nije Baškim Uljaj Ćosić jedini, i ona Žaklina Tatalović me isto tako tužila, isto krivično, jer sam joj se – zamislite kriminala – na Tviteru obratio sa ‘Žakilice’, ‘buckilice, ‘debelice’!?! I po toj njenoj krivičnoj prijavi osuđen sam zbog uvrede na još šest meseci robije!?! Poziv za izvršenje te, još jedne zatvorske kazne čekam. Pravdi se, pravo da vam kažem, više i ne nadam.
Kako god i šta god na kraju bilo, ove će robije za verbalni delikt biti najveća i najvrednija priznanja u mojoj novinarskoj karijeri. Ove su presude moji najsjajniji ordeni. Mnogo sjajniji i vredniji od svih onih NUNS-ovih i ostalih ordenja i nagrada kojim se i Jugoslav i Žaklina i njima slični samonagrađuju za najprljaviju, bolesnu kampanju koju godinama vode protiv Srba i Srbije.
Čitaćemo se mi još. Sledećeg vikenda, sigurno. A onda, jednog dana, kad izađem sa robije.
