Orknijska ostrva, koja se nalaze na severnoj obali Škotske, razmatraju alternativne oblike upravljanja, uključujući mogućnost da postanu deo Norveške
Ovo je potvrdio lider vlasti na ostvrima, Džejms Stokan. Arhipelag, koji se sastoji od oko 70 ostrva sa 22.000 stanovnika, oseća se finansijski zanemarenim od strane škotske i britanske vlade. Istorijske veze Orknija sa Norveškom, tokom koje je bio deo te zemlje oko 500 godina, podstakle su neke Orkađane da izraze želju da se vrate u Norvešku zbog zajedničkog kulturnog afiniteta.
Zvaničnici na Orknijskim ostrvima su u utorak glasali za predlog da istraže nove načine povećanja autonomije – ili čak nezavisnosti.
Novinari iz Velike Britanije i celog sveta su se uključili na daljinu dok je Savet Orknijskih ostrva glasao za proučavanje „alternativnih modela upravljanja“ za arhipelag, koji ima 22.000 stanovnika.
Predlog lidera saveta Džejmsa Štokana dospeo je na međunarodne naslove sa pominjanjem potencijalnog obnavljanja „nordijskih veza“ Orknija.
Pitanje finansiranja novih ruta za trajekte između ostrva i Škotske dovelo je situaciju na Orkniju do kritične tačke. Štokan je izneo predlog lokalnim vlastima da istraže alternativne modele upravljanja koji bi pružili veću fiskalnu sigurnost i ekonomske prilike. Opcije koje se razmatraju uključuju ponovno pridruživanje Norveškoj, postajanje zavisnom teritorijom od britanske krune poput Kanalskih ostrva ili usvajanje modela sličnog samoupravnim pravima koja su data Farskim ostrvima.
Dok je Škotska odbacila nezavisnost od Engleske na referendumu 2014. godine, Orkni je od tada nastojao da ojača svoju autonomiju preteći da postane prvi deo Britanije koji će napustiti Uniju. Uprkos preradi značajnih količina britanske nafte u Severnom moru od kasnih 1970-ih, ostrvo nije dobilo dovoljne koristi od toga. Sa pojavom vetroelektrana na moru, Dejvid Stokan se nada većem izvoru prihoda za stanovnike ostrva.
Logistika potencijalnog povratka Orknija u Norvešku, koja se nalazi 250 milja preko Severnog mora, ostaje nejasna. Portparol norveškog ministarstva spoljnih poslova nije komentarisao da li je bilo kontakta između Orknija ili britanske vlasti i vlade Norveške, ističući da je to domaća i ustavna stvar Velike Britanije.
Stokan je takođe pomenuo istorijsko nerešeno pitanje iz 1469. u vezi sa mirazom koji kralj Kristijan I od Danske, Norveške i Švedske nije platio kada se njegova ćerka udala za škotskog kralja Džejmsa III, što je dovelo do toga da je Orknei dat na poklon. Međutim, odgovor britanske vlade nije se bavio ovim istorijskim pitanjem.
Vlada Velike Britanije je istakla uverenje da je Ujedinjeno Kraljevstvo jača kada je ujedinjeno i nije izrazila podršku potencijalnoj nezavisnosti Orknija.
Afera / A. Chatten
