Zapadne prestonice su sve više uznemirene zbog produbljivanja ekonomske saradnje između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina, upozoravajući na sve veći rizik da bi država članica NATO mogla biti pogođena odmazdom ako pomogne Rusiji da izbegne sankcije, piše Fajnenšl Tajms
Šest zapadnih zvaničnika izjavilo je za Fajnenšel tajms da su zabrinuti zbog obećanja koje su turski i ruski lideri dali u petak da će proširiti saradnju u oblasti trgovine i energetike nakon četvorosatnog sastanka u Sočiju.
Jedan zvaničnik EU rekao je da 27-člani blok „sve pažljivije prati tursko-rusku saradnju”, izražavajući zabrinutost da Turska „sve više” postaje platforma za trgovinu sa Rusijom.
Drugi je opisao ponašanje Turske prema Rusiji kao „veoma oportunističko”, dodajući: „Pokušavamo da nateramo Turke da obrate pažnju na našu zabrinutost”.
Vašington je više puta upozoravao da će kazniti zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije „sekundarnim sankcijama“ koje ciljaju na kršenje zakona izvan američke pravne jurisdikcije, međutim EU je bila suzdržanija u tome.
Zamenik američkog ministra finansija Voli Adejemo sastao se u junu sa turskim zvaničnicima i istanbulskim bankarima da ih upozori da ne postanu kanal za ilegalni ruski novac.
Jedan visoki zapadni zvaničnik je sugerisao da bi zemlje mogle da pozovu svoje kompanije i banke da se povuku iz Turske ako Erdogan ispuni obaveze koje je dao u petak — veoma neobična pretnja drugoj članici NATO-a koja bi mogla da osakati ekonomiju zemlje od 800 milijardi dolara ako su strane firme pristale da se pridržavaju.
Zvaničnik je rekao da bi nacije koje su uvele sankcije Rusiji mogle da deluju protiv Ankare tako što će „pozvati zapadne kompanije da se ili povuku iz odnosa sa Turskom, ili da smanje svoje odnose sa Turskom, u svetlu rizika koji bi stvorila Turska da proširi svoje odnos sa Rusijom“.
Međutim, tu sugestiju je odbacilo nekoliko drugih zapadnih zvaničnika, postavljajući pitanje kako će to funkcionisati u praktičnom i pravnom smislu i da li bi to bila dobra ideja.
Turska je duboko integrisana u zapadni finansijski sistem i brendovi od Coca-Cole i Forda do Bosch-a i BP-a imaju dugogodišnje i često visoko profitabilne operacije u zemlji.
„Postoje veoma značajni ekonomski interesi koji bi se verovatno žestoko borili protiv takvih negativnih akcija“, rekao je jedan evropski zvaničnik.
Ali zvaničnik je dodao da „neće isključiti bilo kakve negativne akcije [ako] se Turska previše približi Rusiji”.
Iako je priznao da bi zvanična odluka EU o sankcijama Turskoj bila izazov s obzirom na podele unutar bloka, on je sugerisao da bi neke pojedinačne zemlje članice mogle da preduzmu akciju. „Na primer, mogli bi da traže ograničenja u finansiranju trgovine ili da traže od velikih finansijskih kompanija da smanje finansiranje turskim kompanijama“, rekao je on.
Tri evropska zvaničnika izjavila su da još nije bilo zvaničnih razgovora u Briselu o mogućim posledicama po Tursku. Nekoliko drugih je upozorilo da puni detalji i posledice razgovora u Sočiju još nisu jasni.
Upozorenja dolaze dan nakon što su Putin i Erdogan — koji je sledio ono što on naziva „uravnoteženim“ pristupom Kijevu i Moskvi od sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu u februaru – održali dug tet-a-tet koji je kulminirao zajedničkim obećanjem da će povećati obim bilateralne trgovine i produbiti ekonomske i energetske veze.
Zamenik premijera Aleksandar Novak, najviši energetski zvaničnik Moskve, rekao je novinarima da je Turska pristala da počne da plaća ruski gas u rubljama, navodi Interfaks. Putin i Erdogan razgovarali su o daljem razvoju bankarskih veza i obračunima u rubljama i lirama, dodao je on.
Govoreći u svom avionu koji se vraćao iz Rusije, Erdogan je rekao novinarima da je bilo i „veoma ozbiljnih pomaka“ u korišćenju ruskog sistema platnih kartica MIR, koji omogućava Rusima u Turskoj da plaćaju karticom u vreme kada su Viza i Masterkard obustavili rad u njihovoj matičnoj državi.
Erdogan je rekao da će MIR kartice pomoći ruskim turistima da plate kupovinu i hotele. Zapadni zvaničnici strahuju da bi oni takođe mogli da budu iskorišćeni za pomoć u zaobilaženju sankcija.
Diplomatski odnosi između Turske i zapada su već zategnuti. Vašington je uveo sankcije Ankari 2020. godine u znak odmazde za kupovinu sistema protivvazdušne odbrane S-400 od Moskve, iako su mere bile usmerene na odbrambenu industriju zemlje, a ne na širu ekonomiju.
Erdogan, koji je više puta pretio da će staviti veto na prijem Švedske i Finske u NATO, u mnogim zapadnim prestonicama se smatra sve nepouzdanijim saveznikom. Ipak, Turska je vitalni partner Evrope u borbi protiv terorizma i izbeglica. Zemlja ugošćuje oko 3,7 miliona Sirijaca u okviru sporazuma koji je postignut sa EU 2016. godine koji je pomogao da se zaustavi priliv migranata u Evropu.
Sukob između Rusije i Ukrajine naglasio je strateški važnu lokaciju Turske, koja kontroliše pristup moreuzama koji povezuju Crno more sa Sredozemnim morem.
Erdogan je takođe odigrao ključnu ulogu u obezbeđivanju sporazuma o žitu koji su Rusija i Ukrajina potpisale prošlog meseca, a koji je imao za cilj da spreči globalnu krizu sa hranom.
FT / A. Chatten
