U organizaciji Srpsko-ruskog centra „Majak“ i Akademije za bezbednost i strateške komunikacije, u sredu 21.12.2022. godine u hotelu „Daš“ u Novom Sadu održan je veoma uspešan i posećen okrugli sto pod nazivom „Rat u Ukrajini i rađanje novog poretka“.
Na okruglom stolu su razmatrani i analizirani geostrateški, geopolitički i geoekonomski aspekti rata u Ukrajini, a učesnici su nastojali da daju odgovore na pitanje zašto je rasplet „ukrajinskog scenarija“ važan za buduću novu sliku sveta i poretka koji se stvara pred našim očima.
O svim ovim temama govorili su:
Vanja Vučenović, master politikolog, iz Akademije za bezbednost i strateške komunikacije,
mr Vladimir Prebiračebić, direktor Srpsko-ruskog centra „Majak“ i moderator okruglog stola,
Sreten Egerić, pukovnik Vojske Srbije u penziji,
Milovan Bajagić, vojni analitičar.
Specijalni gost okruglog stola bio je Nikola Jović, ratni reporter iz Donbasa.
Veliko interesovanje za okrugli sto „Rat u Ukrajini i rađanje novog poretka“
Ovde prenosimo neke od najvažnijih akcenata sa ovog okruglog stola.
Vladimir Prebiračević otvorio je okrugli sto i pozdravio i predstavio učesnike ali se i zahvalio publici što je ispunila do poslednjeg mesta salu u hotelu Daš nakon čega je dao reč prvom govorniku.
-Ako bismo želeli da ponudimo neku najširu definiciju rata u Ukrajini, onda bismo sa punom sigurnošću mogli reći da je ovo sukob dve, vekovima nepomirljive geopolitičke koncepcije, istakao je u svom uvodnom izlaganju Vanja Vučenović iz Akademije za bezbednost i strateške komunikacije. U širem smislu, nastavlja on, ovde se radi o suprostavljenosti dva vrednosna sistema i različita civilizacijska konteksta.
S jedne strane, navodi dalje Vučenović, ovde se ukrštaju agresivni atlantizam koji personifikovan u zemljama tzv. kolektivnog Zapada, i evroazijstvo koje zastupa Ruska Federacija. Evroazijstvo je, u godinama koje su iza nas, bilo bukvalno saterano uza zid i prinuđeno da brani svoje tradicionalne geopolitičke pozicije. U tom smislu, Rusija od početka vodi zapravo jedan odbrambeni rat, ali budući da je odmah, na samom početku medijski satanizovana i globalno etiketirana kao zli agresor, male su šanse da se ruska verzija priče iole čuje, kaže Vučenović. Danas kao da niko ne želi da razume da je Rusija naprosto bila prinuđena da zaštiti svoje sunarodnike na istoku Ukrajine od potpunog uništenja. Oni su godinama unazad, bez bilo kakve osude međunarodne zajednice, bili izloženi svojevrsnoj torturi i svirepim zločinima od strane kijevskog režima.
Značaj i pozicija koju zauzima Ukrajina je izuzetna i jedinstvena, a taj značaj proizlazi, pre svega, iz strateške i geografske predodređenosti koju ima ova zemlja.
Кada govorimo o Ukrajini, onda bi i u geografskom i strateškom smislu mogli ustvrditi da je u ovom trenutku, kada se lome koplja za uspostavljanje planetarne političke i ekonomske dominacije, reč verovatno i o najznačajnijoj teritoriji i prostranstvu na svetu. „Namerno ne kažem da se radi o državi, akcentuje Vučenović, jer Ukrajina već odavno nema odlike, pa ni obrise jedne države, shvaćene u tradicionalnom smislu te reči“. Nažalost, danas je to, podvlači Vučenović, „jedan raspolućeni paradržavni provizorijum kojim neuspešno, za račun drugih, pre svih pojedinih zapadnih centara moći, upravlja grupa neodgovornih i nedovoljno svesnih pojedinaca, nedoraslih istorijskom trenutku u kome se nalaze“. Reč je o brisanom prostoru, o politički i ekonomski nestabilnoj i neodrživoj zajednici, koja danas preživljava isključivo zahvaljujući infuzijama finansijske i vojne pomoći zapadnih zemalja.
Svakako, svesni su danas svi ključni politički akteri u svetu da će od toga ko kontroliše ovaj ogromni geopolitički areal, zavisiti i pozicija budućeg svetskog lidera.
Vučenović je prisutne podsetio i na to da su američki stratezi još sredinom 20. veka govorili o tome kako je Rusiju moguće „slomiti“, samo ukoliko bi se prethodno uspostavila kontrola nad Ukrajinom. Veliki američki strateg, Zbignjev Bžežinski je početkom devedesetih govorio kako je „Ukrajina novi i važan prostor na evroazijskoj šahovskoj tabli“. On je govorio i tome kako Ukrajina geopolitički pivot i da samo njeno postojanje kao samostalne države može promeniti Rusiju. „Promena Rusije“, kako bi to poželeo Bžežinski, označavala bi ništa drugo do njeno bespovratno slabljenje i svođenje na jednu malu i marginalnu regionalnu silu. Rusija naravno, sebi tako nešto ne može priuštiti, jer bi tako nešto dovelo u pitanje njen dalji opstanak i svelo je na borbu za puko preživljavanje, zaključio je Vučenović.
Sreten Egerić, pukovnik u penziji je analizirao aspekt ukrajinske avijacije od nastanka 1992. godine do današnjih dana kao i fluktuaciju broja aviona i helikoptera koji su nasleđeni od Sovjetskog saveza u broju od 2.900 aparata od čega 2.000 aviona različitih tipova i 900 helikoptera različitih tipova i namena, u vremenu do današnjih dana. Posebno je istaknuto da je veličina ukrajinske avijacije predstavljala ozbiljnu silu jaču od svih evropskih zemalja zajedno a brojčano približna brojčanom stanju američke avijacije. Dobar deo aviona i helikoptera je prodavan i korišćen na svim ratištima u svetu kao i u privatnim kolekcijama širom zapada ali i u zvaničnim vojskama kao vežbovni resurs koji je na najbolji način predstavljao neprijateljski avion. Posebno su se za te namene koristili u američkoj avijaciji.
Posebnu pažnju Sreten Egerić je posvetio analizi ukrajinske avijacije pred početak Specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini. Podaci koji su iznešeni su veoma zanimljivi kada se radi o korišćenju aerodroma okolnih zemalja kao i njihovih remontnih potencijala, ali izneti su i podaci o broju aviona i helikoptera koji su isporučeni Ukrajini kao vojna pomoć i donacija. Po podacima sa terena oko 40 aviona mig29 , 22 su25, oko 20 helikoptera mi24, i oko 60 helikoptera mi8/17 je isporučeno Ukrajini a masa drugih aviona i helikoptera koji nisu u letnom stanju se koriste kao resursna baza rezervnih delova i kao takvi služe za reparaciju oštećenih aparata. Javna je tajna da se mnogi piloti okolnih Nato zemalja koji su školovani na sovjetskim avionima nalaze danas kao dobrovoljci, ugovorci ili na neki drugi način u ukrajinskoj avijaciji i izvode borbena dejstva. Mnogi su poginuli na tim zadacima.
Pukovnik Egerić izneo je procenu da podaci Ministarstva odbrane Ruske Federacije mogu imati grešku do 5% u brojkama oborenih aviona i helikoptera kao i da od ukupne brojke uništenih aviona i helikoptera obzirom da je jedan broj uništen i na zemlji na aerodromima i hangarima do 15 % mogu biti makete ili avioni koji nisu bili upotrebljivi za izvođenje zadataka nego su poslužili kao mamac na zemlji kako bi se prikrile brojke upotrebljivih aparata a koji su dislocirani širom Ukrajine na oko 80 različitih aerodroma i pista.
Milovan Bajagić, vojni analitičar, govorio je o istorijatu rata u Ukrajini kako ovaj rat nije slučajan i kako se ovaj rat priprema od strane zapada već decenijama. Govorio je o povampirenju nacizma i vezama sa periodom iz drugog svetskog rata na tu temu obrađujući temu kroz ličnosti iz tog perioda a koje su začetnici i ove sadašnje politike koja se vodi u Ukrajini i da je sadašnje stanje samo nastavak dublje priče sukobljavanja istoka i zapada.
Bajagić je preneo i svoja iskustva iz Hersona u kom je bio kao posmatrač na sprovođenju referenduma o pripajanju Ruskoj Federaciji kao i kako su reagovali vojnici a kako stanovništvo na te nove okolnosti. Ispričao je i svoja iskustva koja su vezana za direktne opasnosti kojma su bili izloženi, jer ih je ukrajinska artiljerija u više navrata gađala a na osnovu obaveštajnih podataka. Bajagić navodi da je bogato iskustvo stekao u ličnom kontaktu sa ljudima u Hersonu i da se samo na taj način može dobiti prava i istinita slika, jer ona koja nam se servira putem medija je u najvećem broju slučajeva – zakrivljena i nepotpuna.
Specijalni gost okruglog stola bio je mladi Nikola Jović, nekadašnji dobrovoljac u Donbasu koji je 2015. godine otišao da pomogne ljudima koji su se našli u ratnom vihoru. Danas Nikola Jović je novinar koji je više puta izveštavao iz Donbasa, i to sa samog ratišta. Ta iskustva je podelio sa prisutnom publikom. Osvrnuo se i na identitetske i kulturološke razlike ali i sličnosti naroda koji živi na tom prostoru kao i zašto mu je bilo lako da zauzme stranu za koju veruje da svako u našoj zemlji ko je iole iskren prema sebi i svom narodu može da uradi isto. Nikola Jović je svoj boravak i razmišljanja iz Donbasa podelio i u njegovoj knjizi pod nazivom „Svedok ruskog proleća“.
Mr Vladimir Prebiračević je vreme koje je je bilo predviđeno za njegovo izlaganje posle više od dva sata izlaganja predhodnih govornika prepustio publici koja je sa velikim iščekivanjem čekala da postavi pitanja. Кao direktor Srpsko-ruskog centra „Majak“ i kao direktor Akademije za bezbednost i strateške komunikacije skrenuo je pažnju na medijsku sliku na kolektivnom zapadu i u Rusiji kao i na medijsku sliku u Srbiji o situaciji u Ukrajini.
Prebiračević je podsetio na konstantnu antirusku propagandu, raspirivanje rusofobije i generalno antiruske histerije u svim sferama života koja se širi zapadom ali i pokušava nametnuti i u našoj zemlji čemu mi pružamo otpor kao neko ko je imao ličnog iskustva sa sankcijama, ratom sa NATO paktom i ostalima.
Prebiračević je pojasnio zašto je tema bila „Rat u Ukrajini i rađanje novog poretka“ i naglasio da je ovo za Rusiju Specijalna vojna operacija od 24. februara, za Ukrajinu sveopšti rat protiv ruskog naroda, ruske pravoslavne crkve, ruskog jezika već minimum osam godina na najaktivniji način a već 300 dana i rat protiv Ruske Federacije kao države direktno. Dok je za zapad ovo hibridni rat koji se vodi na sve moguće načine: sankcijama, ucenama ali i u istoriji nezapamćenom vojnom pomoći vrednom 100 milijadi dolara, političkim sredstvima kao i zamaskiranim direktnim vojnim učešćem. Obaveštajnim podacima, satelitskim snimcima i drugim segmentima elektronskog, ekonomskog, obaveštajnog, geopolitičkog i svkog drugog načina vođenja rata, a sve u cilju slabljenja i pokušaja rasparčavanja ruskog sveta, zarad sopstvenih interesa.
