Naučnici su prvi put otkrili mikroplastiku u ljudskoj krvi, upozoravajući da bi te čestice takođe mogle da uđu u organe
Sićušni komadi uglavnom nevidljive plastike već su pronađeni skoro svuda na Zemlji, od najdubljih okeana do najviših planina, kao i u vazduhu, zemljištu i lancu ishrane.
Holandska studija objavljena u časopisu „Environment International“ ispitala je uzorke krvi 22 anonimna, zdrava volontera i otkrila mikroplastiku u skoro 80 odsto njih.
Polovina uzoraka krvi pokazala je tragove PET plastike, koja se široko koristi za pravljenje flaša za piće, dok je više od trećine imalo polistiren, koji se koristi za jednokratne posude za hranu i mnoge druge proizvode.
„Ovo je prvi put da smo zapravo bili u mogućnosti da otkrijemo i kvantifikujemo“ takvu mikroplastiku u ljudskoj krvi, rekao je Dik Vethaak, ekotoksikolog sa Vrije Universiteit Amsterdam.
„Ovo je dokaz da u našem telu imamo plastiku — a ne bi trebalo“, rekao je on za AFP, pozivajući na dalja istraživanja kako bi se istražilo kako bi to moglo da utiče na zdravlje.
„Gde ide u vašem telu? Može li se eliminisati? Izlučiti? Ili se zadržava u određenim organima, možda se akumulira, ili je čak u stanju da prođe krvno-moždanu barijeru?“
Studija kaže da je mikroplastika mogla da uđe u telo na mnogo načina: vazduhom, vodom ili hranom, ali i u proizvodima kao što su posebne paste za zube, sjajila za usne i mastilo za tetoviranje.
„Naučno je moguće da se plastične čestice mogu transportovati do organa putem krvotoka“, dodaje se u studiji.
Vethaak je takođe rekao da bi mogle biti druge vrste mikroplastike u krvi koje njegova studija nije otkrila – na primer, nije mogla da otkrije čestice veće od prečnika igle koja se koristi za uzimanje uzorka.
Studiju je finansirala Holandska organizacija za zdravstvena istraživanja i razvoj, kao i Common Seas, grupa sa sedištem u Velikoj Britaniji koja ima za cilj smanjenje zagađenja plastikom.
Alis Horton, naučnica koja istražuje antropogene zagađivače u britanskom Nacionalnom okeanografskom centru, rekla je da je studija „nedvosmisleno” dokazala da u krvi ima mikroplastike.
„Ova studija doprinosi dokazima da plastične čestice nisu samo prožimale životnu sredinu, već prožimaju i naša tela“, rekla je ona za Naučni medijski centar.
Fai Kouseiro, čitalac za biogeohemiju i zagađenje životne sredine na Univerzitetu u Portsmutu, rekla je da uprkos maloj veličini uzorka i nedostatku podataka o nivou izloženosti učesnika, smatra da je studija „robusna i da će izdržati provere”.
Ona je takođe pozvala na dalja istraživanja.
„Nakon što krv povezuje sve organe našeg tela i ako je plastika tu, mogla bi biti bilo gde u nama.
Afera / A. Chatten
