Piše: Tomo Lovreković
Društvene nauke beleže ono što se naziva lančana reakcija: ako grudva
krene da se kotrlja, veoma brzo se pretvara u pravu lavinu. Izuzetno su
male šanse da će ta grudva za koji dan krenuti iz Pariza, šokantnom
pobedom Le Penove nad Makronom, ali to što se točak neće zakotrljati te
nedelje, ne znači da neće neke naredne na nekom drugom mestu.
Suštinski gledano, Le Penova je pred naredne izbore u sličnoj
situaciji kao Šešelj tokom dosmanlijskog perioda: ima većinsku volju
naroda, ali joj ni domaći ni strani establišment neće dozvoliti da
dođe na vlast, krojeći matematiku kako njima odgovara. Isto kao i
spomenuti Vojvoda, ni Le Penovoj se puno zapravo ni ne dolazi na
vlast, iako tvrdi suprotno.
Protiv nje su svi: Brisel, Vašington, svi mediji, svi tajkuni i svi
drugi politički faktori, od levih do desnih. Ne smeta, dabome, svima
njima njena frizura, izgled ili retorika, već su savršeno svesni
spomenute „lančane reakcije“.
Francuska je odavno „crna zemlja“, pojele su je njene kolonije – Nemačka
više nije hrišćanska – bela Evropa i kao demografski i kao ideološki
pojam izumiru. Migrantska kriza ne jenjava.
Recesija je nikada jača, odgovor Evrope nikada mlitaviji. Situacija na
Istoku i problemi oko energenata najavljuju haos. U spomenutoj Nemačkoj
inflacija će biti najveća u poslednjih pola veka, a verovatno i iznad
toga – a upravo je ona stožer Evrope.
Sama EU sve više liči na birokratski aparat poput SSSR-a :
nefunkcionalan, apsurdan, spor, skup i prevaziđen. Države gube
suverenitet, sve je više uznemirujućih tonova: u Poljskoj, Mađarskoj,
Italiji…
Traži se neko da povuče obarač, jer posle prvog pucnja – sledi kanonada.
Evropi je više nego ikada potreban De Golovski koncept – Evropa
nacija, a ne Evropa birokratije.
Nedelja je prva prilika. Кako stvari stoje i kako procesi teku,
verovatno i jedna od poslednjih. Šta nas čeka posle promašaja?
