Naizgled, dolazak izraelskog stručnjaka na Marakanu predstavlja najveću prekretnicu od kako je Valter Zenga harizmom uz manjak stručnosti oporavio crveno beli tabor, ili od kako je Lotar Mateus sa druge strane Topčiderskog brda onomad doneo Ligu šampiona.
Čovek koji zna, ume, na kraju krajeva pokazao je kroz šest titula i iznenađenja sa slabašnim timovima, ispod Zvezdinog renomea, u evropskim takmičenjima – nije li to iskorak, pomeranje u napred, evolucija?
Bahar će, dabome, bez pritiska javnosti, umeti i da precrta neka zvučna imena i da bez tereta domaćeg trenera, odabere najbolje, objašnjavajući nedodirljivima da su dodirljivi, kako bi se postigao željeni rezultat u Ligi šampiona.
Pritom, sigurno je da će Zvezdan Terzić izaći u susret makar delu želja izraelskog stručnjaka oko pojačanja, manje zbog stručnjaka, a više zbog javnosti gladne evropskog uspeha, jer je domaći prevaziđen. U istom kontekstu treba tumačiti i euforične vesti o mestu u trećem šeširu LŠ, koje objektivno ne znači ništa posebno, osim Кlik bejt potencijala domaćih medija.
Surova realnost je, na žalost, drugačija – nadničar, doduše dobar i kvalietan, Bahar Zvezdi uz jako puno sreće može obezbediti treće mesto i pozicciju u Ligi Evrope.
A, tamo naravno, šta bude, jer evropsko proleće je sasvim ok pokriće za upravu – sve drugo je katastrofa, premda bi se i ona kroz spinove i medije pristojno oprala i predstavila kao krajnji domet.
Ali, to se moglo i sa Milojevićem, čovekom koji je preuzeo vruć krompir od Stankovića, digao ekipu iz letarghije i pokazao i metodologiju i pristup i medijski nastup netipičan za ove prostore. Nekog ko hoće da uči, može da uči, a naš je i jeftiniji je.
Bahar u tom kontekstu deluje kao zec iz šešira – lepo je za videti i aplauz, ali svi znamo da je trik. A, nama ne treba trik, nego suština. I u tom duhu je Milojević bliži suštini od njega, a na krajju krajeva, rezultatima je zaslužio i priliku, nije mu poklonjena.
I opet, na kraju krajeva, Bahar je tu zbog novčanika, a Milojević prvo zbog srcca, pa tek onda zbog računa.
Milojeviću bi se sve praštalo, a zecu i šešira se neće praštati što ne leti ni on, a ni onih 11 kojima diriguje. A, teško će oni bez krila postati letači bez premca.
Baš zato se čini da je na Marakani dugoročni uspeh žrtvovan zbog kratkoročne koristi – na žalost, ni prvi ni poslednji put
T.Lovreković.
(Photo by Srdjan Stevanovic/Starsport)
