Piše: Nebojša Jevrić
„Molim vas samo da bude malo mekše. I toplo. To je za mamicu“ rekao je Marko Mamica kelnerici Šilji u restauraciji kod Đoleta naručujući hranu za poneti.
Mamica je bio neobično građen šezdesetogodišnjak.
Bavio se dizanjem tegova i gornji deo tela mu je bio razvijen, ali noge, nožice kratke i tanke. Glava ćelava i obrijana. Po vaz dugi dan je pio votku iz čokaknjića po klupama blokovskim, ispred prodavnica i u lokalnim džumarama ako je imao ko da časti.
Po bačenim čokanjčićima mogao si poznati da je tuda prolazio. Nekad je mrzio Hrvatine. Onda Muje i Hase. Potom Arnaute.
A sad od kad je služba koju je duboko poštovao (jer je njegova majka radila nekad u službi kao čistačica) očistila svoje redove od Crnogoraca, Crnogorce.
„Trebalo je to davno uraditi “ pričao je sa penzosima. Najviše je mrzio Srbe iz Crne Gore
„Nema gorih Srba. Postanu Crnogorci čim granicu pređu. A onda podržavaju Nato, vole Šiptare, Mila.“ Ono, mrzeo je Mamica i Srbe iz Bosne.
Mrzio je Kraišnike. Ali ni tu nije bio kraj. Smetali su mu i oni iz bloka 70 i 63.
Mrzio je sve koji su od bilo kud u Beograd došli i zauzeli sva mesta tako da za njega, Mamicu nije bilo životnog prostora.
„Ugrožavaju nam životni prostor“ umovao je. Majka Rajna je bila krupna žena jakih bokova i poprsja: Nije se udavala. Bila je jedina higijeničarka koja je ispod plavog mantila nosila mini suknju, vo vremja ono, ondulirala kosu a da ode nenanšminkana na posao o tome nije moglo biti ni govora.
U službi nije napredovala zato što je završila samo sedam razreda osnovne i što nije mogla a ni pokušavala da se liši svog bujanovačkog govora. Marka je donela u stomaku kad je iz Biljače kraj Bujanovca stigla u Beograd. Prvo vrem je preživela zahvaljujući đerdanu dukata a onda je počela da radi.
U službi. Uvek je imala moćne i ozbiljne prijatelje i zaštitnike. Uglavnom Dinarce. Tad je Mrako morao napolje da se igra.
Marko je volio mamicu. I pričao svojim prijateljima o njoj.
I dečaci iz komšiluka pričali su o markovoj majki dok se kao neka lađa ljuljaći bokovima šetala po bloku sa uvek novim zaštitnikom. „Markova majka ne nosi gaćice“rekao je jedan od osmaka koji je stanovao u istoj zgradi gde i Marko.
Marka su svi još od detinjstva počeli da zovu Mamica. On se nikad na to nije ljutilo. Čak mu je to i prijalo. Nekao se slagalo.Muško i junačko ime Marko i nadimak Mamica.
Radio bi ponekad kao zamenik konobara ali bi ga brzo otpustili jer je bio najbolji gost u kafani. Polovinu prometa popio bi sam a tad je postajao agresivan i počeo da psuje sve koji su došli da zauzmu NJEGOV grad. Rajna je nasledila veliklo imanje u Biljači koje je prodala Šiptarima za debele pare tako da finansiskih problema nisu imali.
Ali godine su prolazile.
Gladao sam Mamicu od kad sam se doselio u blok kako lagano stari, kao alkohol uzima svoj danak. Najveća pakost koju su mu mangupi iz bloka pravili bila je da mu dosipaju toliko da zaboravi na vreme da ponese ručak mamici. Da se ohladili. Ili da mu ga dok je pjan držao tirade protiv prekodrinaca, Crnogoraca, Balija, Arnauta, bloka 70 i 63 ukradu.
Majka je umrla u osamdeset i sedmoj godini. Njegovom očaju nije bilo kraja. Zatvorio se i danima pio. Onda se pojavio na ulici i počeo da čašćava Cigane. Jedino je Cigane volio.
Skinuo se jedne večeri go i belom linijom sredinom ulice uputio u grad posle mnogo godina.
Odvela su ga kola hitne pomoći u Lazu gde je uskoro i umro. Opština je nasledila stan.
Izvor: In4s.net
