LIČNI STAV
Šta će nama na Balkanu granice i pasoši kad idemo u Rumuniju, Bugarsku ili Tursku. Zašto ne i u Albaniju na more, o Grčkoj da ne pričamo. I na Kosovo idu oni koji moraju. Ako već decenijama nema granica između Italije i Francuske, ili Slovenije i Austrije pa dalje do Holandije i Nemačke… Šta će nama da nas maltretira granična policija i carina?! Političari se uvek zalažu i dogovaraju o slobodnom prolazu ideja i ljudi. Nedavno su o tome pričali Vučić, Rama, Zaev… Ali šta se dešava, što kažu na terenu. Još uvek, nažalost, ne previše.
Krilaticu iz naslova, prvi put, čuo sam u Grčkoj, na ostrvu Kritu, novembra 1998. godine, izveštavajući za RTS, sa Samita šefova država ili vlada zemalja Jugoistočne Evrope. Izgovorio je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik SRJ. I od tad prestaje da za svetske moćnike biva garant mira u bivšoj Jugoslaviji, kako su ga oni nazivali posle Dejtonskog sporazuma.
Tada se otvara pitanje Kosova do kraja i završiće se agresijom NATO snaga na SR Jugoslaviju. Na samitu na Kritu učestvovali su predsednici Jugoslavije i Makedonije, Slobodan Milošević i Kiro Gligorov, premijeri Albanije Fatos Nano, Bugarske Ivan Kostov, Grčke Kostas Simitis, Turske Mensur Jilmaz, Rumunije Viktor Corbea i pomoćnik ministra inostranih poslova BiH Mihovil Malbašić.
Ovaj sastanak pamtiću i po tome što su se tu sreli predsednici SR Jugoslavije i premijer Albanije, Slobodan Milošević i Fatos Nano. To je bio, posle pola veka, prvi jugoslovensko – albanski kontakt na vrhu, posle susreta Josipa Broza i Envera Hodže 1947. godine. Bio sam jedini novinar koji je, bukvalno, prisustvovao tim razgovorima. Posle susreta uspeo sam do dobijem eksluzivnu izjavu Fatosa Nanoa.
Tadašnji albanski premijer je posle razgovora s Miloševićem, krajnje oprezno i uzdržano govorio o „prvom, veoma važnom koraku u iniciranju dijaloga“ i pozvao na proširenje bilateralne saradnje dve zemlje i saradnje u okviru različitih regionalnih diplomatskih aranžmana i programa. „Međuetnički odnosi u svakoj od balkanskih zemalja trebalo bi da prate logiku mira i saradnje“, rekao je Nano i dodao da ne treba više razmišljati o „granicama kao bunkerima iz kojih se na ljude puca bez upozorenja; sve balkanske zemlje treba da otvore svoje granice jedna prema drugoj, kao i prema Evropi“, ocenio je albanski premijer, najavljujući, ujedno, nove albansko-jugoslovenske kontakte i „nove rezultate“.
Mada i dalje međusobno podozrivi, lideri balkanskih država demonstrirali su, tada na Kritu, prvi put u istoriji – kolektivnu rešenost da se ponašaju kao Evropljani. Zvuči neverovatno, ali je tačno: nikada u dosadašnjoj istoriji lideri svih balkanskih država nisu uspeli da se okupe i sednu za isti sto.
A kada se to konačno dogodilo, usledio je još krupniji istorijski presedan: svi njegovi gosti su se ponašali uljudno, niko od njih nije napravio skandal! Čak su se i međusobno rukovali i smeškali jedan drugome, nastojeći sve vreme da pred kamerama daju pomirljive izjave o spremnosti da sarađuju na uspostavljanju trajnog mira, bezbednosti, stabilnosti i dobrosusedskih odnosa u regionu…
Kada su se učesnici ovog događaja razišli, Balkan je ostao kakav je i bio, opterećen opasnim političkim sukobima i napetostima. Ništa od onoga što na jugoistoku Evrope zadaje glavobolje njegovim stanovnicima, kojih ima oko 120 miliona, ili što brine i plaši ostali svet, sit već tradicionalnih balkanskih svađa i ratova, nije ovom prilikom rešeno.
Dvadeset dve godine posle Kritskog samita, 18.11.2019. svetom je odjeknula vest koju su mnogi komentarisali. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, nakon trilateralnog sastanka u Tirani, potpisali su deklaraciju, u kojoj navode da su svesni odgovornosti oblikovanja sudbina svojih zemalja, i posvećeni jačanju mira, jednakosti, vladavine prava i prosperiteta za sadašnje i naredne generacije u jugoistočnoj Evropi.
Mnogi su bili iznenađeni! Naročito one koji su godinama unazad pokušavali da vaskrsnu gotovo zaboravljenu ideju, staru dva veka: Balkan balkanskim narodima! Ideja nije od juče. Ona simbolizuje mir, razum, slobodu, jedinstvo, demokratiju a nadasve, ekonomski i svaki drugi prosperitet balkanskog etnosa.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, 26.septembra 2019. godine, za govornicom UN, svoje izlaganje završio rečima:
-Balkan balkanskim narodima! Živela Srbija!
Vučić je tada, pored ostalog rekao: „Zato ću govoriti o Srbiji i regionu, jer jedno ne ide bez drugog. Dozvolite mi da parafraziram Ernesta Hemingveja: Srbija nije ostrvo, već – ponosno to kažem – deo Balkana i jača je ako su i oni oko nje jači. Zato se i borim za region, gotovo u istoj meri u kojoj se borim za Srbiju. Zato smo toliko uporni u nastojanju da Balkan prihvati politiku saradnje; zato ćemo se uvek truditi da razgovaramo jedni sa drugima. Uvek ćemo se zalagati za politiku mira i saradnje, jer je to jedini način za stvaranje potrebne stabilnosti bez koje nema ekonomskog rasta i napretka.“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev pozvali su u otvorenom pismu sve u regionu da se pridruže inicijativi Otvoreni Balkan. Ističe se da je inicijativa „Otvoreni Balkan” pokazala efikasnost i korisnost i u teškim vremenima pandemije korona virusa.
Često optuživani da smo „bure baruta’“ u Evropi, mi kao odgovorni lideri ne možemo dozvoliti da se naš region vrati u noćne more prošlosti, dok EU nije u stanju da učini više za proširenje u ovoj fazi. Imamo svoje podele, ne slažemo se oko nekih političkih pitanja, ali se svi slažemo da su ekonomija i četiri osnovne slobode EU najbolji način da našem regionu damo nadu u trajni mir”, navodi se u pismu. Istaknuto je da Otvoreni Balkan nije utešna nagrada umesto članstva u EU, već veliki korak ka tome. Predsednik Vučić je rekao da „mi imamo drugačije viđenje po pitanju KiM, a različito imaju Albanija i Severna Makedonija“.
„Naravno da bismo voleli da Priština ima drugačije viđenje, ali to nije razlog da ne razgovaramo. Možemo mi da nazivamo administrativnim prelazom Jarinje i Brnjak između Kosova i centralne Srbije, vi možete da ih nazivate granicama, ali da pričamo o suštini. A da li bi bilo lakše i Albancima i Srbima da nema takvih linija i da ljudi mogu slobodno da prolaze. Da nema zaustavljanja, maltretiranja. Mislim da ne postoji čovek ni u Prištini, ni u Mitrovici, ni u Beogradu, ni u Tirani koji neće s tim da se saglasi“, rekao je Vučić. Imamo milion oblasti u kojima možemo da sarađujemo.
Naš je posao da vodimo zemlje, ali tako što ćemo da čuvamo mir, a ovim ćemo da ostvarimo nešto što se zove trajnost mira. To je mirovni projekat. Pod dva, ovo je projekat ubrzanog ekonomskog razvoja. Pod tri, mi se i upoznajemo. Upoznajem mnogo divnih ljudi ovde, ali moramo to da proširimo na mlade ljude, da ljudi vide da možemo da živimo jedni pored drugih. Ovo, na kraju krajeva, radimo zbog svih nas. Ovo je izvanredna inicijativa, ukazuje Vučić, na koju su mnogo ponosni.
UBeogradu 21. 02.2022.
Piše:Milorad Komrakov, novinar
