Slučaj policajke Katarine Petrović koja je prekršila sva pravila službe I određene zakone, politički zloupotrebila položaj i degradirala uniformu, a od koje se pravi tobožnja žrtva i heroina, nije jedini te vrste poslednjih godina.
Za neupućene, Petrovićeva je službene spise i poverljive informacije kojima je raspolagala kao šef smene policije u Valjevu, bez bilo kakve pravne osnove, ili još bolje rečeno, protiv istih, predala u ruke opozicionoj političarki Mariniki Tepić, a kako bi ova politički profitirala na njima, proširujući ih svojim raznoraznim maštovitim konstrukcijama.
Nakon što je tužilaštvo reagovalo po zakonu i kako to procedure nalažu, Petrovićeva je privedena, a potom je određeno (kraće) vreme tokom istrage provela u pritvoru. Iako su brzo oprali od još jedne iskorišćene “heroine”, opozicioni lideri setili su se da bi im baš ovakav lik mogao izvući propale proteste, pa su je, nakon što je izašla na slobodu, zloupotrebili još jednom.
Oni danas, jednoglasno, tvrde da je ona uzbunjivač, jer je reagovala na propust u radu policije, ali ta priča, kao i većina iz ove trosmene fabrike lažnih uzbunjivača ima makar nekoliko šupljina.
Pre svega, u datom slučaju (saobraćajni udes u kojem je učestvovao kum predsednika Vučića), nema dokazanih propusta policije ili bilo koje druge institucije. Drugo, sve i da ima, o tome uzbunjivač po redovnoj proceduri obaveštava institucije zadužene za to, nadležne organe ili eventualno javnost preko sredstava medija, što je već samo po sebi sporno – nikako NEOVLAŠĆENO ne daje dokumente u ruke političara.
Samim tim činom, ona ne postaje uzbunjivač, već upravo ono protiv čega se u uniformi trebala boriti – kriminalac. Treće, jasna je politička pozadina ove manipulacije – sve što je u ovom slučaju zanimljivo jeste ime i prezime učesnika udesa i ništa više. Četvrto, zamislite bezakonje i haos kada bi svaki policajac u Srbiji, preskačući sve normative i pravila, iznosio službene zabeleške, dokumenta, prijave i delio ih po ulici kome i kako hoće, a da za to nema ni odobrenje, ni dozvolu ni naređenje?
Interesantno je, međutim, još nešto, što ostavljamo čitaocima na sud: baš iz Valjeva dolazi i drugi poznati “uzbunjivač”, koji je po sličnom principu, pokušao da obavi dvostruku igru – politički diskredituje vrh države, a istovremeno devastira našu oživelu namensku industriju u korist Bugara, kako je to više puta napomenuo i sam predsednik.
Još je interesantnije da je javna tajna da je upravo Valjevo decenijama centar jedne moćne strane obaveštajne službe, koja je u prošlosti postavljala i ministre (lokalce), između ostalog baš i u resoru u kom je spomenuta Petrovićeva zaposlena.
Ima li neka tajna veza između uzbunjivača i onih koji bi da nas uzbune?
Tomo Lovreković
