Iz rukopisa dopunjenog izdanja knjige Vladana Dinića –“TITO (NI)JE TITO”
Piše: Vladan Dinić
Prolaze dani, godine, decenije, a na ovim našim balkanskim prostorima “enigma TITO” i dalje – traje. Pripremajući novu knjigu o Jovanki Broz – “REZIDENCIJA” koja bi uskoro trebalo da se pojavi na tržištu, normalno, “naleteo sam” i na neke nove detalje iz života Josipa Broza koje nisam obelodanio u hit knjizi “TITO (NI)JE TITO”… Za čitaoce portala “Afera” odabrao sam delić “čaršijske pikanterije” – zašto na grobu “najvećeg sina nađih naroda I narodnosti” Josipa Broza Tita nema zvezde PETOKRAKE…
Evo, već decenijama posle sahrane Josipa Broza Tita i dalje se raspredaju brojne teorije o njegovom životu i smrti. Jedna od tih, brojnih i nerazrešenih misterija je i zašto – na grobnici u “Kući cveća” nema petokrake, simbola pod kojim je ratovao i vladao godinama.
Najlogičnije, ali ne baš i sto odsto provereno, pojašnjenje leži u činjenici da je projektant mauzoleja, inžinjer Dragomir Gavrilović, svojevremeno bio impresioniran jednostavnim nadgrobnim pločama u Engleskoj?! Tamo je uočio kako, recimo čak i velikom Williamu Shakespeareu na nadgrobnom spomeniku pišu samo godine rođenja i smrti uz ime i prezime. Pa je tako i odlučio da i Josipu Brozu Titu stavio natpis u tom stilu?!
Drugu teoriju ispričao mi je Josip Joška Broz, Titov unuk, pre nekoliko godina:
“Stvar je mnogo prostija i bez mnogo nedoumica: Zato što greškom prilikom sahrane, kada je pravljena prva varijanta – nije stavljena cela ploča nego je bila iz dva dela – kao kutija presečena na pola. A posle? Pa, nije mogla da se stavi petokraka jer bi stajala na sredini i bila bi ukrivo napravljena. Posle toga se u žurbi, na onoj gromadi koja je stavljena – potpuno zaboravilo na to.”
Treća, znatno zabavnija i najmanje verovatno teza, tvrdi da je Tito bio vernik?!
U svojoj knjizi “Čudesni život Josipa Broza Tita” slovenački književnik Žarko Petan tvrdio da je Josip Broz Tito pre smrti zatražio u ljubljanskoj bolnici 1980. sveštenika.
“Dok je Josip Broz ležao u ljubljanskom Kliničkom centru”, piše Petan, “u februaru 1980. poželeo je da porazgovara sa sveštenikom! Zadatak je Crkva poverila svešteniku Frančeku Križniku (rođenom 17. jula 1944.), tada poznatom i javnom protivniku ateizma. Križnik se uputio na poziv u Klinički centar, ali sigurnosna služba Titovih čuvara nije mu dopustila prilaz. Kad je Broz ponovio želju, poslali su po sveštenika, koji je otišao u bolnicu i dugo razgovarao s Josipom Brozom. Uskoro, u martu, duhovnik Križnik otišao je na studijsko putovanje u Nemačku, gde je 28. marta poginuo u nejasnim okolnostima, pod točkovima kamiona kod Diseldorfa. Očito da je neugodnu priču o tom sastanku struktura vojne policije KOS-a želela ida zataška”, zaključio je Petan.
“Mesec-dva od izlaska moje prve knjige o Titu ‘Veseli diktator’, na leto 1994. godine, našao sam u pošti anonimnu poruku pod naslovom Dopuna knjizi ‘Veseli diktator’. Odnosila se na događaj sa sveštenikom u Kliničkom centru… Nisam do danas našao nijedan dokaz, ali sam se domogao informacije da je Franček Križnik otputovao u inostranstvo jer su ga u Sloveniji progonili, a kraj Diseldorfa se autom na ravnom putu udario je u kamion”.
Pa, iako je čak i Petan iskreno priznao da čvrstih dokaza nema, neki detalji iz biografije Broza su nafilovani da bi se “usaglasili” sa “njegovim otkrićem” i doprinose kod nekih da je navodno Josip Broz Tito bio mistik, pa čak i sklon hrišćanskom verovanju…
Da je Tito bio pritajeni vernik i hrišćanski mistik, počeli su naknadno da se prisećaju i neki svedoci.
Jedan od njih bio je i Milovan Đilas…Vraćajući se sa sahrane Kidriču, Plavim vozom u Beograd, Milovan Đilas je sa podsmehom dotakao temu o zagrobnog života.
Tito ga je oštro prekinuo: “Ne govorite o tome! Ko zna što je to!”
A kad su kremirali Kardeljevo telo, Tito je komentarisao da je trebalo da ga sahrane na stari hrišćanski način.
Inače, Tito je u Zagrebu 1945. pozvao katoličke biskupe na razgovor, ne bi li od njih izmamio distanciranje od Alojzija Stepinca. Na svojstveno sebi lukav način dao im je do znanje da je i on “katolik i Hrvat”. A to je ponovio navodno dva dana posle na tajnom sastanku sa samim Stepincem.
Iz svoje rane mladosti Tito je rado pričao kako ga je kao ministranta pljusnuo župnik jer mu nije spretno i brzo pomogao da obuče misnu halju. “Tako sam postao ateist”, objašnjavao je.
Najveća zagonetka u tom pogledu je to što na njegovu grobu u Kući cveća nema petokrake, prvog simbola komunističke ideologije koji su jugo-komunisti stavili u sredinu državne zastave i pod kojim su poginuli mnogi partizani, a posle rata članovi partije s njom sahranjivani.
Foto: Ferran Cornellà –
