Kao i sve velike junačine, udarili su ga nemilice. Rukom, nogom, pendrekom, čime su stigli. Seirili se nad njim, lešinarski se kezili sa visine, pakosno se iživljavali. I sve su to nad uhapšenim policajcem Dragišom Milenkovićem uspeli Kurtijevi jurišnici tek kada je bio vezan, sputan lisicama i onemogućen da se brani, nakon što su ga junački uhapsili pred decom, kao da u najmanju ruku privode Osamu Bin Ladena u punoj snazi, dok mu redenike puni Karlos Šakal.
Ali, zašto im je Milenković bio toliko bitan, zašto pažljivo biraju koga i sa kolikom brutalnošću, a na pravdi Gospoda tamniče? Odgovor na ovo pitanje, daleko je lakši nego što mislite: jer teroristi ne zaboravljaju. Ne zaboravljaju strah, košmare i drhtanje koje im je godinama i sam spomen Dragišinog imena izazivao, ne zaboravljaju koliko puta san nije hteo na oči zbog ove i fizičke i moralne gromade – naravno, onomad kada nije bio vezan.
Milenković je godinama časno obavljao službu kao policajac na Kosovu i Metohiji, braneći suverenitet svoje države, pravdu i pravo kako golorukog ugnjetavanog stanovništva, tako čak i osnovna prava onih naoružanih zveri sa druge strane. Ostaće, recimo, upamćeno da je u prisustvu legendarne sudije Danice Marinković, upravo on radio na uviđaju kada su se hapsila zlikovačka braća Mazreku, koja su silovala i ubila dvanaestogodišnju devojčicu, a onda je bacili u kreč, o čemu svedoči i fotografija koju Afera ekskluzivno objavljuje.
– Sve vreme uviđaja, dok su zlikovci bili tu, sa okolnih brda su odzvanjali rafali i pucalo se u pravcu Marinkovićeve i Milenkovića, ali se nisu pokolebali ni sekund. Radio sam sa njim četiri godine i ne mogu nijednu ružnu reč reći o njemu, niti to može bilo ko drugi. Duša me boli zbog ove nepravde, ali znam da će izdržati – kaže za Aferu bivši kolega Milenkovića.
Ono što posebno ističe jeste da je Milenković imao priliku da napusti Kosovo i da je znao da mu neće zaboraviti nikada njegova junačka dela krvnici, ali je svejedno odlučio da ostane. Ostaje nam samo nada i vera u državničko rukovodstvo, napore, pravdu i svetog sudiju – vreme, da će uskoro doći doba kada će Milenkovići kao junaci šetati našom južnom pokrajinom, a krvnici koji ga tuku vezane, i sami biti vezani. Niko ih neće tući – osim ispravnih i čestitih sudijskih presuda. Tu je razlika između Milenkovića i njih.
Tomo Lovreković
