Piše: Tomo Lovreković
Milioni glasača, verni fanovi, dobrovoljci, oni spremni da polože život
na oltar Vojvode Šešelja, slepi sledbenici gurua nacionalizma, armija
spremna da mu istetovira lik preko grudi.
Poštovoaci Haške žrtve, strpljivi redovi spremni da sačekaju Mesiju
srpstva, dosledni i nepokolebljivi. A, onda iz bednog rezultata u još
bedniji, pa u najbedniji. Кako?
1) Vreme – Preko deceniju odsutnosti udaljilo je Vojislava Šešelja od ne
samo političkog, već i građanskog i realnog života u Srbiji, ostavilo
je posledice. Uprkos pompeznom dočeku, njegov dolazak delovao je kao
scena iz filma „Povratak u budućnost“ – zemlja iz koje je otišao nije
bila zemlja u koju je došao. Potpuno lišen osećaja stvarnosti, Vojvoda
je nastavio tamo gde je stao, ali država više nije bila tamo gde je on
stao.
2) Nepoštovanje kadrova – Tiranski i autoritativni pristup u Lujovskom
tumačenju „Partija, to sam ja“, više ne pije vodu. One koji su
odskakali i davali veliki doprinos je pregazio ili ponizio, očigledno
opečen slučajem Tomislava Nikolića, ali i zanesen viškom sujete.
Gubitak jednog Šarovića veliki je šamar SRS-u.
3) Osećaj „prodaje“ – Članstvo nije najbolje razumelo evidentno
državotvorni pristup Šešelja situaciji – jer on nije ni najbolje
objašnjen. Umesto toga, prevladali su spinovi o džipovima, kocarskim
dugovima sinova i drugim problemma, pa se zaključilo da vlasti ne
povlađuje iz ideoloških, nego lukrativnih (za velike pare) razloga.
4) Nova konkurencija – Šešelj je potpuno nespreman da u Srbiji raste
generacija političara odrasla na Lepenovskoj retorici i pristupu, koji
su daleko od priča o Žirinvovskom, tajnom oružuju i kašikama za klanje
neprijatelja. Milica Đurđević i družina oteli su mu sasvim dobar deo
članstva, a da on toga verovatno nije ni svestan.
5) Novo doba – Srbija je mnogo pristojnija država nego što je bila
kada je Šešelj otišao u Hag. Pristojnija država traži pristojniji
nastup i pristojnija rešenja. Кletve, bacanje cipela i pretnje pištoljima
više nemaju mesta na javnoj sceni – a Vojvoda još nema alternativu za
folklor kojeg se drži tri decenije.
6) Dinastijski pristup – Кandidovanje Jadranke, forsiranje sinova, bode
oči članstvu i funkcionerima. Takva klima stvara osećaj razočaranosti
i nelojalnosti – radikale su najviše izdali radikali, jer su se,
paradokasalno, osećali izdanim.
7) Iz ratnika u dekicu – Omlativao je godinama i izgubio političku
potenciju. Nastupi mu zvuče kao izlivi nežnosti simpatičnog dekice:
lepo je za slušati, nedovoljno za zaokružiti. Slika uspavanog Šešelja u
fotelji dok deli knjige ne uliva sigurnost, već izaziva empatiju – a
zbog empatije se dobijaju zagrljaji sažaljenja, a ne glasovi.
8) Niko neće nestabilnost – Mir i stabilnost pobedili su i na ovim
izborima. Pretnje ratovima, sankcijama, nemirima, nisu ono što građani
žele. Još samo da u Magistratu to shvate.
Foto: Tanjug/ R.Prelić
