Piše: Milorad Кomrakov
КROZ SRBIJU PROŠLO 30 HILJADA UКRAJINSКIH IZBEGLICA, ZADRŽALO SE OКO DVE HILJADE!
U Srbiji trenutno boravi oko 2000 izbeglica iz Ukrajine, a, od početka rata u Ukrajini, kroz našu zemlju je prošlo oko 30 hiljada Ukrajinaca – kaže, za portal AFERA, Svetlana Palić, portparolka Кomesarijata za izbeglice i migracije Srbije.
Naša sagovornica ističe da je najveći deo izbeglica iz Ukrajine u tranzitu kroz našu zemlju. Cilj većine su zemlje EU. Izbeglice iz te zemlje koriste priliku da, bez pasoša, uđu u EU gde imaju nameru da se zaposle.
Do sada je oko 7000 Ukrajinaca podnelo zahtev za prijavu boravka u Srbiji. Njih oko 2000, smešteno je kod rodbine i prijatelja, ili negde u privatnom smeštaju, uglavnom u Vojvodini ili na jugu Srbije. Portparolka Кomesarijata za izbeglice i migracije Svetlana Palić rekla je: „Većini njih je Srbija usputna stanica, a najveći deo je smešten kod rodbine, prijatelja ili poznanika. Ljudi u Srbiji su gostoprimivi i empatični. U ovom trenutku imamo 1.350 spremnih mesta u centrima, a smešteno je, na dan 11.05.2022. godine, 73 Ukrajinaca u Vranju, uglavnom žene i deca ispričala je Palić.
– Svakodnevno dobijamo na destine poziva od Ukrajinaca iz drugih zemalja i pitaju kakvi su uslovi u Srbiji. Na granicama dežuraju ekipe i oni im objavšnjavaju da u Srbiji mogu da dobiju smeštaj, hranu i sve ostale neophodne životne namirnice – kazala je Palić i dodala da najviše dolaze iz Rumunije, Bugarske i Mađarske. Oni su, pre svega, zbunjeni, zamislite, imali ste normalan život, a onda vam se desi rat i morate da se sklonite od tog ratnog sukoba. Oni nastavljaju u Crnu Goru ili ka Italiji. Vlada Srbije je donela odluku o privremenoj zaštiti i to je vrsta zaštite u kojoj građani Ukrajine mogu da se ovde zaposle i da im deca idu u školu.
Vlada Republike Srbije po prvi put je upotrebila ovaj pravni mehanizam koji je predviđen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke odnosno od 18. marta 2022. godine. Bez obzira na to osoba kojoj je odobrena privremena zaštita ima pravo da podnese zahtev za azil. Odluka se odnosi na državljane Ukrajine i članove njihovih porodica koji su boravili u Ukrajini, tražioce azila, lica bez državljanstva i strane državljane kojima je u Ukrajini odobren azil ili istovetna nacionalna zaštita i članove njihovih porodica koji su u Ukrajini imali odobren boravak, kao i na strane državljane koji su u Ukrajini imali odobreno važeće stalno nastanjenje ili privremeni boravak a koji se ne mogu vratiti u svoju zemlju.
SVETLANA PALIĆ; FOTO: PRINTSKRIN TV N1
Prema ovoj odluci privremena zaštita primenjivaće se i na državljane Ukrajine i članove njihove porodice koji su u Srbiji zakonito boravili u vreme donošenja odluke a kojima je pravo na boravak isteklo pre ukidanja odluke o privremenoj zaštiti. Podsećamo da je na nivou Evropske unije 4. marta 2022. godine zbog masovnog priliva raseljenih ljudi iz Ukrajine doneta odluka o uvođenju privremene zaštite koja im omogućava odgovarajući nivo zaštite kroz usklađenost prava širom EU. Od zemalja regiona i Crna Gora je donela odluku o odobravanju privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine.
U Domu omladine u Beogradu otvoren je Infopult za izbeglice iz Ukrajine i drugih zemalja tog dela Evrope, gde one mogu da dobiju informacije o boravku u našoj zemlji i način na koji mogu da dobiju pomoć dok su u Srbiji. Na Infopultu i sajtu, koji će uskoro biti otvoren, izbeglice će moći da se informišu o tome kako da reše svoj status, kako da se prijave, kako da otvore firmu, račun u banci, kako da decu upišu u školu ili vrtić i da reše sve druge probleme sa kojima se suočavaju.
Srbija pomaže izbeglicama od 2015. godine, kada je počeo pojačan priliv migranata, i od početka do danas svedoci smo prakse humanog pristupa ljudima u nevolji. Ove aktivnosti finansijski podržava Evropska unija. Centar za azil u Vranju, koji finansira EU, od 8. marta je jedna od stanica za privremeni smeštaj za izbeglice iz Ukrajine.
Pre tri nedelje rodni grad Severodonjeck u Luganskoj oblasti Ukrajine napustila je Tonja Fomenko. „Otišla sam kad su počeli da bombarduju grad. Bili smo tamo sve dok je moglo da se boravi. Sa sinom od sedam godina putovala sam kroz Ukrajinu, zatim Mađarsku, i na kraju smo stigli u Srbiju. Smestili su nas u centar. Dobro je, nisam očekivala ovakvo gostoprimstvo. Lepo je dvorište, igralište, detetu se sviđa ovde”, govori Tonja. Njan sin će već sedi u školskoj klupi sa vršnjacima iz Vranja. Iako je zbog toga zadovoljna, Tonja se nada da će boravak u Srbiji biti samo privremen. “Nadamo se da se rat u Ukrajini brzo završi. Nadamo se i planiramo da se vratimo kući. Zasad sedimo ovde gde su nas smestili, ali želim da se vratimo i izgradimo grad ponovo”, kaže Tonja. U ovom centru trenutno je 73-oje izbeglica iz Ukrajine, uglavnom žena i dece, koji pokušavaju da uspostave normalan život ovde. Centar za azil u Vranju nedavno je rekonstruisan sa oko 660.000 evra iz fondova EU i 330.000 evra iz državnog budžeta Srbije. EU kontinuirano podržava srpske institucije da omoguće nesmetan pristup obrazovanju deci migranata od 2015. godine kroz pomoć formalnom i neformalnom obrazovanju.
Evropska unija je za potrebe zbrinjavanja izbeglica Srbiji obezbedila 120 miliona evra, a planira da donira još 57 miliona.
Izbeglice iz Ukrajine, Foto:Printscreen IzbegAP Photo/Sergei Grits)
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da Srbija ima mnogo sopstvenog iskustva sa izbeglicama iz rata na prostoru bivše Jugoslavije iz devedesetih, kao i sa migrantskom krizom od pre nekoliko godina.
„Sarađujemo vrlo blisko sa Кomesarijatom za izbeglice u Srbiji kome smo pomogli da Srbija uspostavi sjajan, veoma human sistem za zbrinjavanje izbeglica i rešavanje njihovih problema. EU će nastaviti da radi sa Srbijom, već smo u prošlosti dali 120 miliona evra i spremni smo da damo još dodatnih 57 miliona evra u te svrhe”, poručio je Žiofre. On je izrazio zadovoljstvo što se izbeglice iz Ukrajine u Vranju dočekane sa dobrodošlicom od lokalnog stanovništva.
„ Država Srbija obezbedila je infrastrukturu i sistem za pružanje pomoći i zbrinjavanje izbeglica, ali običan narod je prigrlio izbeglice, učinio da se osećaju dobrodošlim i pružio im neophodnu pomoć. Izbeglicama je omogućeno, kao i u EU, da imaju pristup obrazovanju, zdravstvenom sistemu i tržištu posla”, istakao je Žiofre.
