Piše: Vladan Dinić
Spisi potvrđuju pogubnu huškačku ulogu SAD Od Drugog svetskog rata pa do danas
Dok “demokratska Amerika i duboka država” svakodnevno diljem SAD broji mrtve stradale u svojevrsnom grđanskom ratu (o kojem se ne piše”) i uličnim obračunima, istovremeno širom planete organizue državne udare, smenjivanje legalno izabranih predsednika i premijera, i direktno ili je umešana od 1946 godine u 200 ratova i direktno ili indirektno je kriva za smrt 20-30 miliona ljudi…Mahom, nedužnih i svima sole pamet!
Profesor, dr Rajner Mausfeld amerčki psiholog, na predavanju o tehnikama menadžmenta javnog mnjenja 2015. godine je obelodanio. a Ambasada Kine u Moskvi povodom dešavanja u Ukrajini podsetila da su Sjedinjene američke države od ukupno 248 oružanih sukoba u svetu od Drugog svetskog rata do danas pokrenule (neverovatnih 81 odsto svih ratnih strahota u svetu) ali i da su neposredno učestvovale i bombardovale 33 države. Neke, i više puta?! I da su DIREKTNO – uzrok smrti najmanje 20-30 miliona ljudi na planeti!
Statistika o ratno-huškačkoj ulozi “Velikog brata” s one strane “Velike bare” je još monstruoznija – jer se o takvoj “ulozi bastiona i perjanici zapadne demokratije” ĆUTALO do – 2015. godine?!
– Na osnovu zvaničnih dokumenata možemo da zaključimo da su SAD od Drugog svetskog rata do danas odgovorne za smrt 20 do 30 miliona ljudi! Ali, istovremeno, moramo da se zapitamo: kako je bilo moguće da te stravične podatke uopšte moguće sakriti od stanovništva? Činjenice su bile poznate, ali sada su postale i vidljive… Ali, to i ne znači – da se to, jednostavno – nisu – dogodile?!
Dakle, mi Srbi, to smo na svojoj koži najbolje osetili tokom građanskih ratova na teritoriji SFRJ i posebno tokom NATO agresije… Tada (i sada), brojni zločini nad srpskim narodom i u SRJ, kao i brojne direktne žrtve i kasnije kao posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, i njegove brojne direktne i “post festum žrtve” u zapadnoj javnosti i medijima – nisu postojale.
O šokantnim rezultatima analize količine osiromašenog uranijuma 238 kod dvojice građana Srbije – 500 puta veće doze od noramalnih, koji su stigli iz laboratorije dr Rite Čeli sa Univerziteta u Rimu “iznenadile su svet”, ali ne i Radomira Kovačevića, srpskog profesora, bivšeg dugogodišnjeg načelnika Centra za radiološku zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja Srbije, sada u penziji, koje u razgovoru sa danas uglednim novinarom, mojim dugogodišnjim saradnikom i prijateljem – Draganom Vujčićem o nalazima iz italijanske laboratorije kaže: “NATO nam je otrovao 60 generacija”!
Prof. Kovačević je rekao da su ispitivanja koja su domaći timovi radili posle NATO bombardovanja 1999. pokazala da uranijuma ima u životnoj sredini i to u kompletnoj flori i fauni. Pronađen je u svim biljkama i kod životinja, i domaćih i divljači. Pronađen je i u ljudima, a ozbiljne posledice trpimo i danas!
Primarijus Kovačević je u vreme agresije 1999. naredbom akademika prof. dr Aleksandra Vidakovića postavljen za načelnika Prijemno-trijažnog centra koji je zbrinjavao veliki broj ozračenih i otrovanih ljudi i pregledao više od 200.000 ljudi – o čemu je napisao je i objavio mnogo knjiga i više od 300 naučnih i stručnih radova. I, tada, valjda, “da se javnost ne bi uznemirila”, smatran “nezgodnim svedokom” medicinske struke…
– Ne možemo da ignorišemo činjenicu da osiromašeni uranijum i sve što je oslobođeno tokom bombardovanja, nema drastičnog uticaja na strukturu morbiditeta i mortaliteta u našoj zemlji, kaže dr Kovačević. Uranijum je praktično večan, njegov fizički poluživot je 4,5 milijardi godina.
Istina, zasad toliko o “milostrdnom anđelu” i smrtonosnom učinku osiromašenog uranijuma na tlu SRJ…Ali. tako “nisu postojale ni desetine hiljada Iračana i hiljade američkih vojnika obolelih od “zalivskog sindroma” – epidemije kancera izazvanog korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom?!”
Svi oni izbrisani su iz istorije čovečanstva baš, čini se, kao i Rusi koje su od 2014. ukrajinske oružane snage ubijale u Donjecku i Lugansku…Ali, naivna su bila očekivanja da će “istina izbiti na videlo” … Jer svet tada nije ni pretpostavljao o mehanizmima izazivanja i upravljanja sukobima kojima se bave profesionalci u američkim tajnim službama još od 1947. kada je usvojen Zakon o nacionalnoj bezbednosti. I kada su, na osnovu toga – odmah su osnovani Savet za nacionalnu bezbednost SAD (NSC) i Centralna obaveštajna služba (CIA).
Danijele Ganzer, stručnjak za međunarodnu politiku i savremenu istoriju: – Pošto se imperija SAD gotovo neprekidno nalazi u ratu, Savet za nacionalnu bezbednost (NSK) mogli bismo nazvati i strateškim središtem američkog vojnog i ratnog dejstvovanjar. U radu NSK učestvuje sam vrh izvršne vlasti, dakle predsednik SAD, zatim potpredsednik, ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, direktor 16 obaveštajnih službi, šef Generalštaba, savetnik za nacionalnu bezbednost i, u zavisnosti od teme, osobe kao što su ministar finansija, ministar pravde ili ambasador u UN. Savet za nacionalnu bezbednost SAD je 1948. strogo poverljivom “direktivom 10/2” naredio da se u CIA osnuje Uprava za specijalne operacije, sa zadatkom da izvodi sve aktivnosti “koje sprovodi ili finansira ova vlada protiv neprijateljskih stranih država ili grupa ili u podršci prijateljskim stranim državama ili grupama, ali koje se planiraju i izvršavaju na takav način da bilo kakva odgovornost vlade SAD za njih nije očigledna autsajderima, i da, ako se otkrije, američka vlada može uverljivo da se odrekne bilo kakve odgovornosti za njih”.
Takva “direktiva” ozakonila je: “propagandu, ekonomski rat, sabotažu, uništavanje objekata i evakuaciju, subverzivne aktivnosti protiv neprijateljskih država, uključujući pomoć podzemnim pokretima otpora, gerilcima i izgnaničkim organizacijama”.
A efekti se osećaju i danas u ratu Rusije i Ukrajine : Sada vlada potpuna cenzura ruskih medija na Zapadu ali i stvaranje atmosfere linča prema svakom Rusu (umetniku, piscu, sportisti, gudbalerima, tenisertima, šahistima…praktično svakom Rusu koji slućajno zna Vladimira Putina ili čak i ko je čuo za njega?! Praktičmo savome – ko se usudi da posumnja u američku prezentaciju i “istinu satkovanu od laži” oko stvarnih događanja u Ukrajini.
Svojevremeno, oduvek sam tvrdio i tvrdim, da je sada na delu aktuelni propagandni rat – potpuno identičan onome koji je 2016. razotkrio bivši agent CIA Robert Ber, operativac u razaranju SFRJ devedesetih:
“Cilj propagande bio je otcepljivanje jugoslovenskih republika kako bi se odvojile od matice i postale samostalne. A za to nam je bio potreban žrtveni jarac kojem će za sve biti pripisana odgovornost, dakle i za rat i za nasilje. Srbija je izabrana da odigra tu ulogu pošto je na određen način bila stožerna republika tadašnje Jugoslavije. Postoje dva razloga iz kojih je usmerena pažnja ka Kosovu: kao prvo, zato što tamo postoje dragocene rude i druge sirovine, a kao drugo, kako bismo tamo postavili vojnu bazu NATO.”
Dr Ganzer je u knjizi “Nezakoniti ratovi” objasnio kako mašinerija tajnih operacija SAD funkcioniše kroz istorijske primere pripreme i izvođenja ratova, državnih udara i terorističkih akcija. Uspešni poduhvati iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka su model i za današnje operacije. Primeri su zaista brojni: način nezakonitog svrgavanja iranskog premijera Mosadega iz 1953. je primenjivan i u “obojenim revolucijama i arapskom proleću s početka 21. veka”, kao i “Majdana” u Ukrajini…
A zašto je sklonjen Mosadega? Prosto, zbog dalje beskrupolozne pljačke: “Greh premijera Mohameda Mosadega bio je protivljenje beskrupuloznom plačkanju nafte iz Irana koju je “uspešno” sprovodila anglo-persijska naftna kompanija.
Mosadega je tražio pravedniju podelu prihoda, Britanci su odbili, pa je Mosadega nacionalizovao izvore nafte.
Vinston Čerčil je zatražio pomoć od SAD, a Alen Dals, šef CIA, odobrio je tada ogromnih milion dolara “za korišćenje u svim akcijama koje vode ka Mosadegovom svrgavanju”.
Za šefa tajne operacije “Ajaks” imenovan je Kermit Ruzvelt, unuk američkog predsednika Frenklina Ruzvelta. Organizovao je otmicu i ubistvo Mosadegu odanog šefa teheranske policije, a zatim je ambicioznom generalu Zahediju obećao premijerski položaj – ako izvede puč.
Prevrat nije uspeo jer su Iranci voleli patriotu Mosadega, ali Ruzvelt nije odustao. Sastao se sa vođama kriminalaca čije je bande angažovao kao vojsku prevrata?!
– Potom su 19. avgusta 1953. bande koje je obučila i finansirala CIA izazvale haos u celoj zemlji. U Teheranu su napale ministarstvo spoljnih poslova, glavno sedište policije i glavno sedište vojske. Najnovija istraživanja koja se bave pučem u Iranu pokazuju da se CIA nije ustručavala da lažira terorističke napade usmerene protiv muslimana kako bi ih pripisala premijeru Mosadiku i tako mu narušila ugled, što je potvrdio i izveštaj ove obaveštajne agencije, koji je obnarodovan u skorije vreme.
o Kontrola medija
Prva uspešna totalna kontrola medija izvedena je 1960. u vreme kada je CIA, uz odobrenje državnog vrha SAD, regrutovala, naoružala i obučila 12.000 kubanskih emigranata u kampovima u Gvatemali za invaziju na Kubu. Kada su kubanski predstavnici u UN pred Savet bezbednosti izneli detaljne podatke o zaveri, potkrepljene fotografijama, ambasador SAD ih je nazvao lažovima.
– Za pažljive posmatrače nije bila više nikakva tajna da u Gvatemali postoje vojni kampovi za obuku, ali masovni mediji su uoči invazije u Zalivu svinja potpuno zakazali – navodi Ganzer. – Tek mnogo godina kasnije saznalo se da je CIA tada već pružila pipke i ubacila svoje ljude u medije, kao i da je posredstvom poverljivih osoba sprečavala objavljivanje nepoželjnih izveštaja.
Spisak novinara iz važnih medija koji su sarađivali sa CIA bio je istinski “Ko je ko” u okvirima američke industrije medija, objasnio je Hauard Hant, koji je od 1949. do 1970. radio za CIA. A pošto je CIA naložila da novine ne smeju da izveštavaju o predstojećoj invaziji, toj temi nisu se posvećivale ni novine, ni televizijske stanice.
o Tajna vojska alijanse
NATO je u Evropi imao “tajne odrede za ratovanje iza neprijateljskih linija”, navodi u knjizi Danijele Ganzer:
-U Nemačkoj su Amerikanci u njih vrbovali bivše pripadnike SS. Te tajne odrede obučavale su britanske i američke specijalne jedinice, posedovali su eksploziv i tajna skladišta oružja i, po pravilu, bili deo vojne obaveštajne službe zemlje NATO u kojoj su smešteni. Neki od tih tajnih odreda NATO bili su umešani u zločine kao što su rušenja vlada, teroristički napadi i mučenja, pa je zato 1990. Skupština Evropske unije tražila da delovanje “tajnih odreda za ratovanje iza neprijateljskih linija” u svim zemljama NATO bude podrobno istraženo. Međutim, NATO alijansa je blokirala taj zahtev.
