Način na koji komunicirate sa grupom ljudi pomaže da budete lakše identifikovani pokazala studija naučnika
Kada dobije informacije o interakcijama ciljanog pojedinca na mobilnom telefonu, kao i o interakcijama njihovih kontakata, veštačka inteligencija (AI) može tačno da identifikuje pojedinca međi više od 40.000 anonimnih pretplatnika mobilnih telefona, i u tome je uspešna u više od polovine pokušaja objavili su naučnici u časopisu „Nature Communications“. Nalazi sugerišu da se ljudi druže na načine koji bi mogli da se koriste za njihovo izdvajanje iz skupova podataka koji su navodno anonimni.
Nije iznenađenje da ljudi imaju tendenciju da ostanu unutar ustaljenih društvenih krugova i da ove redovne interakcije formiraju stabilan obrazac tokom vremena, kaže Džaidep Srivastava, naučnik sa Univerziteta Minesota u Mineapolisu. „Ali činjenica da možete koristiti taj obrazac za identifikaciju pojedinca, taj deo je iznenađujući“.
Prema Opštoj uredbi Evropske unije o zaštiti podataka, kompanije koje prikupljaju informacije o svakodnevnim interakcijama ljudi mogu da dele ili prodaju ove podatke bez pristanka korisnika. Ali ključ je u tome što podaci moraju biti anonimni. Neke organizacije bi mogle pretpostaviti da mogu da ispune ovaj standard tako što će korisnicima dati pseudonime, kaže Iv-Aleksandre de Montjoje, istraživač računarske privatnosti na Imperijal koledžu u Londonu. „Naši rezultati pokazuju da to nije tačno“.
De Montjoie i njegove kolege su pretpostavili da bi društveno ponašanje ljudi moglo da se koristi da bi se oni izdvojili iz skupova podataka koji sadrže informacije o interakcijama anonimnih korisnika. Da bi testirali svoju hipotezu, istraživači su naučili veštačku neuronsku mrežu – veštačku inteligenciju koja simulira neuronska kola biološkog mozga – da prepozna obrasce u nedeljnim društvenim interakcijama korisnika.
Za jedan test, istraživači su obučili neuronsku mrežu sa podacima iz neidentifikovane usluge mobilnog telefona koja je detaljno opisala 43.606 interakcija pretplatnika tokom 14 nedelja. Ovi podaci su uključivali datum, vreme, trajanje, tip svake interakcije (poziv ili tekst), pseudonime uključenih strana i ko je inicirao komunikaciju.
Podaci o interakciji svakog korisnika organizovani su u strukture podataka u obliku veba koje se sastoje od čvorova koji predstavljaju korisnika i njegove kontakte. Stringovi sa podacima o interakciji povezivali su čvorove. AI je prikazana mreža interakcije poznate osobe, a zatim je puštena da pretražuje anonimne podatke za veb koji je imao najveću sličnost.
Veštačka inteligencija je identifikovala 52,4 procenta ljudi kada su dobili ne samo informacije o interakcijama mete, već i o onima iz njihovih kontakata. Kada su istraživači pružili AI podatke o interakciji mete i kontakata prikupljenih 20 nedelja nakon anonimnog skupa podataka, AI je i dalje tačno identifikovala korisnike u 24,3 odsto vremena, što sugeriše da društveno ponašanje ostaje prepoznatljivo tokom dužeg vremenskog perioda.
Da bi videli da li veštačka inteligencija može da profiliše društveno ponašanje negde drugde, istraživači su sproveli eksperiment koji je uključivao mobilne podatke 587 anonimnih studenata univerziteta, koje su prikupili istraživači u Kopenhagenu. Ovo je uključivalo podatke o interakciji koji se sastoje od pseudonima učenika, vremena susreta i jačine primljenog signala, što je ukazivalo na blizinu drugih učenika. Ove metrike često prikupljaju aplikacije za praćenje kontakata u vezi sa virusom KOVID-19. Imajući u vidu metu i podatke o interakciji njihovih kontakata, AI je tačno identifikovala učenike u skupu podataka u 26,4 odsto vremena.
Nalazi, primećuju istraživači, verovatno se ne odnose na protokole za praćenje kontakata Google-a i Apple-ovog sistema obaveštenja o izloženosti, koji štiti privatnost korisnika šifrovanjem svih Bluetooth metapodataka i zabranom prikupljanja podataka o lokaciji.
De Montjoie kaže da se nada da će istraživanje pomoći kreatorima zakona iz sfere privatnosti da poboljšaju strategije za zaštitu identiteta korisnika. Zakoni o zaštiti podataka dozvoljavaju deljenje anonimnih podataka kako bi se podržala korisna istraživanja, kaže on. „Međutim, ono što je bitno da bi ovo funkcionisalo jeste da se uverimo da anonimizacija zaista štiti privatnost pojedinaca“.
Afera / A. Chatten
Foto: Pixabay
