Organizacija za borbu protiv pranja novca (FATF) staviće Rusiju na crnu listu zbog veza sa Iranom.
Ovo će onemogućiti bilo kakve međunarodne transfere, uključujući i pojedinaca i stopiraće trgovinu sa drugim zemljama. Kina i Indija se protive, jer će veliki energetski, odbrambeni i infrastrukturni projekti biti ugroženi.
Šta je šta
Osnovan od strane zemalja G7 1989. godine, FATF se pored pranja novca, bori protiv terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. Ujedinjuje više od 200 država.
Prošle godine Rusiji, koja se pridružila organizaciji 2003. godine, oduzete su liderske i savetodavne funkcije, a u februaru 2023. članstvo je ograničeno. Ovo je prvi put da se ovo desilo. Kijevu to nije dovoljno: insistiraju na dodavanju „agresora“ na listu „jurisdikcija visokog rizika“.
Ovo parališe sve spoljne transakcije, uključujući one između pojedinaca. Za Ruse će postati nemoguće da prenose sredstva porodici, plaćaju školovanje ili primaju platu skoro širom sveta.
„I zaboravite na međunarodnu trgovinu – banke će izbegavati saradnju sa nama da ne bi potpale pod sankcije, transakcije će postati izolovane, a oko svakog transfera će biti potrebne nedelje.
Nema potrebe da se govori o zajedničkim projektima sa Azijom ili razvoj paralelnog uvoza u takvim uslovima“, – objašnjava finansijski ekspert Andrej Vernikov.
S druge strane, Aleksandar Razuvajev, član Nadzornog odbora finansijskih analitičara i menadžera rizika, ističe da će to prvenstveno uticati na obračune u dolarima i evrima. „Kupovaće se i prodavati preko juana, na primer. Naravno, formalno zabrana važi za bilo koju valutu, ali poštovanje ograničenja zavisi od pozicije centralnih banaka u svakom konkretnom slučaju“, pojašnjava ekspert.
„Crna oznaka“
Na ovaj ili onaj način, ovo će izazvati mnogo problema i to svima. Za sada su na listi „jurisdikcija visokog rizika“ samo DNRK, Mjanmar i Iran jer FATF nerado daje „crne oznake“.
„Ovde je potreban konsenzus, ali će biti sumnjivo ako se to ispoštuje“, rekao je Georgij Mihajlec, partner u Paiments and Transfers. Teoretski, svako ima pravo veta, ali stručnjaci smatraju da je dovoljna politička odluka G7.
A ni posle toga veza Moskve sa spoljnim svetom neće biti prekinuta, sigurni su analitičari. Pomoći će kriptovalute, digitalna imovina, direktna poravnanja u nacionalnim valutama između državnih banaka i na kraju trampa.
Siva zona
Najverovatnije će Rusija pasti na listu jurisdikcija pod pojačanim nadzorom – sive liste. Postoje 23 zemlje. Uključujući one sa prilično snažnom ekonomijom (UAE, Turska), ofšor kompanije (Kajmanska ostrva, Panama), velike afričke države (Nigerija, Kongo). To im ne stvara posebne poteškoće ni u poslovanju ni u prikupljanju kapitala.
Vernikov je istog mišljenja: „Mnogi u FATF-u imaju značajne koristi od trgovine sa Rusijom. Malo je verovatno da će na sastanku 19-23. juna doneti odluku koja će pogoditi zajednički novčanik.
Štaviše, nema realnih osnova za „crnu oznaku“.
Od 1997. godine u Rusiji su na snazi zakoni koji sprečavaju legalizaciju sredstava, 1999. godine stvoren je odgovarajući interresorni centar a do 2002. godine pripremljena je celokupna organizaciona i tehnička osnova za finansijsku kontrolu.
Webtribune.rs
Foto: Tanjug