Odluka najveće evropske ekonomije da se okrene uglju zadala je možda smrtonosan udarac planovima da se ukroti globalno zagrevanje
Nemačka će značajno povećati upotrebu uglja koji veoma zagađuje okolinu kako bi sačuvala zalihe energije uoči zime, jer rusko smanjenje izvoza gasa preti nedostatcima u najvećoj evropskoj ekonomiji, saopštio je Berlin.
Nemačka vlada saopštila je u nedelju da će doneti hitne zakone o ponovnom otvaranju zatvorenih elektrana na ugalj za proizvodnju električne energije i aukcijsku isporuku gasa za industriju kako bi podstakla preduzeća da ograniče potrošnju. Ovaj potez je ilustrovao dubinu zabrinutosti Berlina zbog moguće nestašice gasa u zimskim mesecima.
„Ovo je gorko, ali u ovoj situaciji je neophodno da se smanji upotreba gasa“, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek, inače član Zelene stranke!
Rusija je ove nedelje smanjila kapacitet glavnog gasovoda za Nemačku za 60 odsto, što je izazvalo talase negodovanja širom kontinenta. Zapadni zvaničnici su upozorili Moskvu da zloupotrebljava svou energetsku poziciju, dok im je Rusija poručila da su za situaciju krivi zapadna politika i zapadne sankcije.
Očekuje se da će Italija, koja je takođe doživela pad isporuke gasa iz Rusije, narednih dana objaviti hitne mere ako se snabdevanje ne obnovi, a koje će biti slične Nemačkim. To znači da će dve vodeće evropske ekonomije preći na izvore energije koji najviše zagađuju i doprinose rastu globalnog zagrevanja.
Nemački ministar Habek je rekao da Berlin radi na novom zakonu za privremeno vraćanje do 10 gigavata neaktivnih termoelektrana na ugalj do dve godine; to bi povećalo zavisnost Nemačke od uglja za proizvodnju električne energije do trećine.
Zanimljivo mada ne i iznenađujuće je da Zapad za ovo optužuje – Rusiju. „Situacija je ozbiljna“, rekao je Habek. „Očigledno je Putinova strategija da nas uznemiri, da podigne cene i da nas podeli… Nećemo dozvoliti da se ovo desi.”
Iako imaju izbora da umanje svoju energetsku potrošnju, zaista, doduše, po cenu usporavanja svojih ekonomija, zapadne zemlje očito to ne žele. Dakle, važniji im je lični interest – ekonomski razvoj i finansijska dobit koju ostvaruju – od zdravlja planete.
Plan Berlina je u suprotnosti sa nemačkom klimatskom politikom koja ima za cilj da postupno izbaci ugalj do 2030.
Tri preostale aktivne nuklearne elektrane u Nemačkoj imaju kapacitet od četiri gigavata i trebalo bi da budu isključene iz mreže do kraja ove godine. Njihov životni vek neće biti produžen jer je vlada zaključila da su tehničke i bezbednosne prepreke previsoke.
Pre invazije Rusije u februaru, Nemačka je uvozila 55 odsto svog gasa iz Rusije.
Poslednjih dana, ruski državni izvoznik gasa Gasprom smanjio je obim snabdevanja gasovodom Severni tok 1 (NS1) koji prolazi kroz Baltičko more do Nemačke, okrivljujući kanadske sankcije zbog kojih je oprema za pumpanje koju održava Siemens Energi ostala nasukana u Montrealu.
Nemačka i njeni saveznici u Evropi odbacili su Gaspromove tvrdnje, tvrdeći da je bilo kakvo tehničko pitanje izgovor za odmazdu Moskve na sankcije EU. Gasprom nije koristio alternativne rute gasovoda da nadoknadi nedostatak snabdevanja preko Severnog toka.
Cene gasa u Evropi, koje su već blizu rekordnih nivoa, dodatno su porasle prošle nedelje kao odgovor na poslednje smanjenje snabdevanja.
Rastuće cene energije podstiču inflaciju i krizu troškova života širom Evrope, sa kojom se centralne banke bore da reše, a da privredu regiona ne odvedu u recesiju.
Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je zavisnost zemlje od ruske energije „greškom nemačke ekonomske politike“ i rekao za nemačku agenciju DPA da su prethodne vlade propustile da stvore alternativne puteve snabdevanja gasom.
Nemačka planira da instalira četiri plutajuća terminala za tečni prirodni gas (LNG) i dala je prioritet ponovnom punjenju rezervoara za skladištenje gasa koji se mogu koristiti zimi. Trenutno su popunjeni 56 odsto, a Habek želi da do decembra dostigne 90 odsto.
„Potrebno je i učinićemo sve da skladištimo što je moguće više gasa“, rekao je Habek, nazvavši to „najvećim prioritetom“ i dodao da bi „u suprotnom zimi zaista bila teška stiska“.
Nemačka ima za cilj da smanji normalnu potrošnju za oko petinu bez pribegavanja racionalizaciji, dok istovremeno povećava snabdevanje norveškim gasovodima i uvoz LNG.
Međutim, ovo bi i dalje moglo dovesti do opasnog zatvaranja zaliha, posebno ako je zima naročito hladna. Prosečne temperature u Nemačkoj su već šest stepeni ili niže od novembra do aprila, prema nemačkom regulatoru gasa.
Analitičari kažu da bi nemačko skladište, ako se popuni do 90 odsto, moglo da pokrije dva ili tri meseca normalne zimske potrošnje samo ako se rusko snabdevanje potpuno prekine.
Nemačka će takođe uvesti mehanizam aukcije za industrijske korisnike gasa, rekao je Habek. Kompanije koje smanje potrošnju dobiće kompenzaciju, rekla je za Fajnenšel tajms osoba upoznata sa planovima vlade, ali se detalji još uvek dovršavaju.
Prošle godine gasne elektrane su činile 15 odsto nemačke proizvodnje električne energije. Do kraja maja Nemačka je imala 31,4 gigavata elektrana na ugalj i 27,9 gigavata gasnih elektrana na mreži, prema regulatornim podacima.
Kapacitet od 10 gigavata zatvorenog uglja koji će biti vraćen u mrežu čini nešto manje od pet odsto ukupnog nemačkog proizvodnog kapaciteta.
Afera / A. Chatten
Foto: Pixabay
