FOTO: UNS
Krajnji cilj Ukrajine je obnavljanje teritorijalnog integriteta, uključujući Krim, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom učešća putem video linka na samitu Vol Strit Žurnala CEO.
„Naš zadatak broj 1 je da povratimo celokupan teritorijalni integritet. Važno je da ruske trupe „gurnemo nazad do granica od pre 24. februara, a nadamo se da će Krim biti deo Ukrajine i da ćemo to uspeti da postignemo. Naravno, pribeći ćemo diplomatskim sredstvima jer će se rat završiti diplomatijom. Ne mogu da budem siguran u to koliko će vremena biti potrebno za to, ali sam siguran u naš narod i našu vojsku i siguran da će pobeda biti naša. Mi se ne povlačimo.“- rekao je Zelenski. Na pitanje urednika WSJ, da li je dobro razumeo da se „proterivanje ruskih trupa sa čitave teritorije“ odnosi i na Krim, Zelenski je rekao „to će se desiti“. On je dodao da je moguće naći „ljudski kompromis“ dijalogom, upotrebom reči a ne oružja. Podsetimo, Zelenski je rekao da neće prihvatiti sporazum sa Moskvom koji bi ruskoj vojsci omogućio da ostane na okupiranim teritorijama.
Istovremeno, šef Čečenske Republike Ramzan Kadirov smatra da je neophodno sprovesti drugu etapu „specijalne operacije“ ne samo na teritoriji narodnih republika, Luganska i Donjecka već i širom Ukrajine kako bi se zaustavilo širenje nemira. “ Ovo je već globalni haos, bezakonje. Da ovo ne bi potrajalo, treba da stanemo na put tome, treba da započnemo drugu fazu“, rekao je Kadirov u video snimku objavljenom na Telegramu. On je dodao da je nakon toga svuda potrebno uspostaviti novu vlast, koja će normalno upravljati svojim narodom. „Nastavićemo da vodimo dijalog sa svim drugim državama koje žele sa nama ovaj ili onaj odnos. Ako oni žele sankcije, mi ćemo se boriti protiv sankcija, ako žele rat, mi ćemo se boriti“, precizirao je Kadirov.
Izjava ukrajinskog predsednika Zelenskog, očito je isprovocirala Pjotra Tolstoja, ruskog političara, potomka slavnog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja. Mladi Tolstoj, 52-godišnjak, poslanik u ruskom parlamentu od 2016. godine reakao je da je njegov čukundeda u 19. veku ubijao britanske i francuske trupe na Krimu. Pjotr Tolstoj je insistirao da Moskva ne prekine rat u Ukrajini dok ne dođe do poljske granice! Pjotr Tolstoj, zamenik predsednika ruskog parlamenta, izneo je ratobornu tvrdnju o okupaciji cele Ukrajine, uprkos „krajnjem neuspehu ruske vojske“ da zauzme Kijev u prvih nekoliko dana rata, piše The Telegraph. „Uprkos pomoći iz Evrope i histeriji britanskog premijera Borisa Džonsona ili italijanskog premijera, mi ćemo prekinuti operacije kada budemo to smatrali potrebnim“, rekao je portparol partije Jedinstvena Rusija Vladimira Putina i bivši televizijski voditelj. Istovremeno, oštro je demantovao opaske da je podržavajući rusku Specijalnu operaciju na Ukrajinu „ocrnio“ ime svog slavnog pretka, čije se remek-delo „Rat i mir“ suprotstavlja francuskoj invaziji na Rusiju 1812. godine. Delovi romana inspirisani su ličnim ratnim iskustvom Lava Tolstoja. Sa 26 godina borio se u Krimskom ratu kao mlađi oficir u artiljerijskoj brigadi i bio je prisutan tokom opsade Sevastopolja. Grad je na kraju pripao Britancima i Francuzima 1855. godine. „Rat je toliko nepravedan i ružan da svi koji se usude da učestvuju u njemu moraju da pokušaju da uguše glas savesti u sebi“, pisao je Lav Tolstoj.
Pjotr Tolstoj je ponovio tvrdnje da je Ukrajina puna „nacista“. „Rat će se završiti tek kada Ukrajina bude potpuno denacifikovana i demilitarizovana, tako da više ne predstavlja pretnju za Rusku Federaciju i ne postoji mogućnost da se ona pretvori u antirusku zemlju, kao što je Zapad pokušao da uradi poslednjih 30 godina“, rekao je potomak slavnog pisca.“Napori Zapada da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa i nafte mogli bi da dovedu do naglog rasta cena energenata i – na kraju – kolapsa EU“, rekao je on.“Rast cena gasa će uticati na srednju klasu, koja je izborna baza zapadnih vlada. Evropsku uniju bi mogla zadesiti ista sudbina kao SSSR“, rekao je Tolstoj. On tvrdi da će Rusija izdržati gubitak energetskih ugovora, povlačenje multinacionalnih kompanija i sankcije koje je uveo Zapad.“Konzumerizam nije glavna karakteristika ruskog čoveka. Kada je reč o opstanku zemlje, za prosečnog Rusa poskupljenje za nekoliko rubalja nije tragedija. On neće izaći na ulice“, rekao je Tolstoj u intervjuu za The Telegraph. Pjotr Tolstoj je započeo svoju novinarsku karijeru u novinskoj agenciji AFP u Moskvi 1990-ih, pre nego što je postao jedan od najvatrenijih kritičara zapadnog liberalizma na državnoj televiziji.
Zašto Ukrajinac Zelenski hoće Krim a Rus Tolstoj i Čečen Kadirov to ne dozvoljavaju!?
Krim je produžio žuti nivo opasnosti od terorističke pretnje u sedam oblasti u regionu, saopštilo je regionalno Ministarstvo za informisanje, pozivajući se na regionalnu komisiju za borbu protiv terorizma. Žuti nivo opasnosti od terorizma produžen je u sedam oblasti Krima, preneo je TAS S. Situacija na Krimu je trenutno mirna, potpuno je pod kontrolom vlade i agencija za sprovođenje zakona, navodi se u saopštenju. Vlada Krima uvela je visok (žuti) nivo od terorističke pretnje od 20.00 časova 11. aprila 2022. godine u gradovima Armjansk, Džankoj, Kerč, Krasnoperekopsk i Džankojski, kao i u okruzima Krasnoperekopski i Lenjinski.
President Putin & Crimean PM sign treaty to accept #Crimea into Russian Federation http://t.co/WS21kmgNir #Krыm pic.twitter.com/U6fqUUtqiF
— BBC Breaking News (@BBCBreaking) March 18, 2014
Republika Krim je republika u sastavu Ruske Federacije, koja se nalazi na poluostrvu Krim. Do februara-marta 2014. godine, područje Krima je bilo u sastavu Ukrajine, a od tada je pod kontrolom Rusije. Prema ruskom gledištu, na poluostrvu Krim postoje Republika Krim i grad sa federalnim statusom Sevastopolj. Ukrajina ne priznaje ulazak Krima u sastav Rusije i smatra ga delom svoje teritorije. Prema ukrajinskom gledištu, teritorija Krima je politički podeljena na Autonomnu Republiku Krim i grad Sevastopolj.
Republika Krim je prvi put proglašena 1992. godine i do 1995. godine je funkcionisala kao samoproglašena polunezavisna republika, koja se protivila centralnim vlastima Ukrajine. Nakon toga, vlasti Krima su primorane da prihvate status autonomne republike u Ukrajini.
Usled nemira u Ukrajini početkom 2014. godine i svrgavanja proruskih ukrajinskih vlasti, krimski parlament je za 16. mart raspisao referendum o budućem statusu Krima. Poslanici su izglasali da se raspusti tadašnja regionalna vlada, koja je podržala nove privremene vlasti u Kijevu, i da se na referendumu odlučuje o tome da li da Krim postane deo Ruske Federacije ili da se na snagu vrati ustav Republike Krim iz 1992. godine. Krimski parlament je 11. marta 2014. godine usvojio deklaraciju o nezavisnosti Republike Krim, dok su na referendumu koji je održan 16. marta 2014. godine, stanovnici Krima glasali za pripajanje Krima Rusiji.
Vrhovni sovjet Krima je 17. marta 2014. godine, usvojio je rezoluciju o nezavisnosti od Ukrajine i obratio se Rusiji za prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije. Dan kasnije, 18. marta 2014. godine, Republika Krim ušla je u sastav Ruske Federacije, na osnovu sporazuma koji su potpisali ruski predsednik Vladimir Putin i krimski lideri. Grad Sevastopolj je istog dana takođe postao deo Ruske Federacije, kao grad sa federalnim statusom. Administrativni centar Republike Krim je grad Simferopolj. Prema poslednjim podacima na teritoriji Republike Krim živi preko 2 miliona stanovnika. Većinu stanovništva ovog područja od 58,5% čine etnički Rusi, a potom slede Ukrajinci sa 24,3%, Krimski Tatari sa 12,1%, Belorusi sa 1,4% i Jermeni sa 1,1%.
Krim je bio u sastavu Rusije, dok ga Nikita Hruščov nije 19. februara 1954. odvojio od Ruske SFSR i dao Ukrajinskoj SSR. Prvo poznato ime za Krim bilo je Taurida. Sadašnje ime poluostrva i Republike Krim, najverovatnije potiče od imena malog istorijskog grada koji se danas zove Stari Krim, a koji se nalazi na jugoistoku poluostrva. Ovaj gradić se prvi put pominje kao Kirim u vreme mongolskih osvajanja tokom 13. veka. Većina naučnika smatra da je ime ovog grada nastalo kao iskvareni mongolski oblik imena naroda Kimerijci koji je naseljavao grad. Krim se nalazi na severnoj obali Crnog mora, uz zapadnu obalu Azovskog mora. Površina celog poluostrva je 27.000 km², dok površina same Republike Krim (bez područja grada Sevastopolja) iznosi 26.081 km ².
FOTO: Pixabay.com
