Kremlj dao svoj stav o implikacijama posete predsedavajućeg Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelosi, Tajvanu, koju je oštro osudila Kina
Poseta koju je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi načinila Tajvanu ove nedelje je „jasna provokacija“ koja nema nikakve veze sa podrškom demokratiji, smatra Kremlj.
Uprkos porastu tenzija između SAD i Kine koji je izazvao, malo je verovatno da će taj korak dovesti do velikih neprijateljstava, rekao je portparol kabineta ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
„Predložio bih da se ne bacaju reči tako ozbiljne [kao ’globalni rat’]“, rekao je Dmitrij Peskov medijima na pitanje o situaciji. Međutim, nije preporučljivo ni „potcenjivanje nivoa tenzije izazvane ovom posetom“, dodao je on.
Pelosi je stigla na Tajvan u, kako je opisala, gestu podrške njegove „demokratske“ administracije protiv „autoritarnih“ nacija. Ona je prošla sa posetom uprkos primedbama Pekinga. Kina smatra da je samoupravno ostrvo deo svoje teritorije, što je stav koji su SAD zvanično priznale 1970-ih.
Rat izbegnut za dlaku?
Odmah po sletanju Pelosijeve u Tajpej Kina je otpočela velike vojne vežbe direktno u vodama u blizini Tajvana. Uporedo sa time, dok je avion Nensi Pelosi sletao u Tajpej, tamošnje vlasti objavile su da je veliki broj kineskih aviona prešao u vazdušni prostor Tajvana.
Ova vest o jurišu kineskih aviona, međutim, nije dobila mnogo zamaha u vodećim svetskim medijima, što je takođe indikativno.
Pogrešno vreme za posetu
Mnogi analitičari, čak i u SAD, ocenili su da je poseta Pelosijeve Tajvanu došla u pogrešno vreme imajući u vidu zaoštrene odnose Kine i SAD kao i podrška Pekinga Rusiji povodom rata u Ukrajini. U ionako napetoj globalnoj situaciji gde je sve moguće, mnogi smatraju da nije trebalo dolivati „ulje na vatru“ ovom posetom koja će imati posledice po odnose Vašingtona i Pekinga – kako u Aziji, tako i globalno.
U opširnom komentaru, Vašington Post kaže da će se posledice Pelosijeve posete osećati „u danima, mesecima i godinama koje dolaze“. U tekstu se procenjuje da bi Kina mogla da odgovori „agreisnim merama“ kao što su testiranje nukelarnih raketa. Procenjuje se da će „kineski odgovor doći u fazama, a ne odjednom, i da neće biti samo vojni nego i ekonomski i u drugim oblastima“.
Ko je prava Kina?
Tajvan je bio poslednje uporište kineskih nacionalističkih snaga koje su poraženi od komunista tokom građanskog rata 1940-ih. Uprkos tome što je vladu u Pekingu priznao kao jedinog predstavnika kineskog naroda, Vašington je decenijama održavao neformalne odnose sa Tajpejem.
Peking vidi posetu Pelosije – prvu za predsednika Predstavničkog doma SAD u poslednjih 25 godina – kao napad na politiku „Jedne Kine“. Upozoreno je da će za to biti posledica.
Kineske oružane snage najavile su vojne vežbe oko ostrva nakon Pelosijevog dolaska. Peking je takođe uveo trgovinska ograničenja Tajvanu.
Kremlin.ru / A. Chatten
