Ako se izuzmu biblijski proroci, najpoznatiji prorok u istoriji je francuski lekar i astrolog iz 16. veka Nostradamus (1503–1566). On je prorekao sve važnije svetske događaje: ratove, katastrofe, pojavu Napoleona i Hitlera, pad spejs šatla – jedino je u svojim proročanstvima propustio činjenicu da će posle skoro pola milenijuma od njegovog imena biti napravljena tiražna i unosna industrija.

Nostradamus je iza sebe ostavio neka dela koja se bave medicinskim pitanjima (koja, naravno, danas malo koga interesuju), kao i neka literarna dela koja su u isto vreme i proročanska. Takozvane prognostikacije odnose se samo na događaje za jednu godinu unapred, pa ni to danas nije zanimljivo, ali je zato interesovanje za njegovih 10 centurija (ili stoleća, nazvanih tako zbog toga što svako sadrži po 100 proročanstava pisanih u po 4 stiha) zaista veliko. Osim ove forme, koja se zove katrena, Nostradamus je za svoja proročanstva ponekad koristio i formu od šest stihova.

Izvori iz kojih dobijamo Nostradamusova proročanstva jesu originalni spisi, tako da ovde nema retrodatiranih proročanstava; jedini problem je što skoro nigde nema preciznih vremenskih odrednica, pa je nemoguće proceniti da li su predskazanja ispunjena ili nisu. Postoji manje od deset manje-više datiranih proročanstava i može se dati ocena da su ona uglavnom neispunjena.

Samo u dva proročanstva precizno je navedena godina u kojoj treba očekivati ispunjenje. Jedno od njih navodi jul 1999. godine (uz malo natezanja oko kalendara može da se shvati i kao avgust), pa su ga mnogi tumačili kao najavu smaka sveta. Baš ništa vredno pažnje nije se tada dogodilo, osim što je dobro profitirala industrija koja računa na ljudsku lakovernost. Recimo, francuski proizvođač modnog rublja “Triumph” početkom leta te godine ostvario je neočekivano dobru prodaju specijalnog ženskog “grudnjaka za sudnji dan”.

S obzirom na popularnost ovih proročanstava, nije čudo što su ona postala pravi intelektualni izazov za veliki broj ljudi. Neki su čak smatrali da su Nostradamusova proročanstva pisana u šifrovanoj formi, pa su pokušavali da otkriju “ključ” za dešifrovanje. Savremeni analitičar Piter Lemesirje u knjizi Nostradamusova proročanstva – stvarnost i mit napisao je:

Činjenica da bi proročanstva mogla da budu kodirana ne znači i da jesu! Oni koji razvijaju specijalne šifre za čitanje Nostradamusa i onda ih primenjuju na njegova proročanstva, obično na kraju otkriju u njima svoje, a ne njegove ideje.

Problem koji se postavlja pred svakog istraživača-amatera jeste to što se Nostradamusova dela do te mere falsifikuju i dopisuju, da je postalo ozbiljan poduhvat odvojiti verodostojno proročanstvo od lažnog. Očigledan dokaz za ovo je VII centurija, koje sadrži samo 42 umesto 100 katrena (iz nepoznatog razloga sam Nostradamus nije napisao preostalih 58 katrena), ali se to nije dopalo nekim izdavačima pa su se njihova izdanja pojavila sa kompletnom VII centurijom. Ne treba ni reći da dopisana proročanstva sadrže upravo najtačnije predikcije “kasnijih” događaja.

Osim direktnog, postoji i prikriveno falsifikovanje, još pogubnije po istinu: netačan i proizvoljan prevod. Nostradamus je pisao svoja proročanstva u ranom modernom francuskom jeziku, sadržanom od mešavine arhaičnih izraza koji uglavnom vode poreklo od latinskog i grčkog. Takođe je koristio izraze iz lekarskog žargona toga vremena, kao i provansalski jezik koji se u to vreme koristio u nekim delovima Francuske. Tako je prevod proročanstava sa originala zapravo prilično maglovit i nedefinisan posao sa puno nejasnih mesta, pa su prevodioci često prinuđeni da se koriste intuicijom. Zato se verzije raznih izdavača uglavnom ne poklapaju, a najveći broj primedbi skeptika odnosi se upravo na tendenciozan i netačan prevod.

Za jedno od poznatih Nostradamusovih proročanstava tvrdi se da je u njemu najavljena pojava Adolfa Hitlera. Evo originalnog teksta i prevoda:

Bestes farouches de faim fleuves tranner / Zveri divlje od gladi pregaziće reke

Plus part du champ encore Hister sera / Najveća bitka biće protiv Hit-lera

En caige de fer le grand sera traisner / Zbog njega veliki čovek naći će se u gvozdenom kavezu

Quand rien enfant de Germain observa. / Kad se nemački sin odmetne od zakona.

Ovaj prevod, sa manjim varijacijama, mnogi svetski izdavači priznali su i smatraju ga verodostojnim, mada stručnjaci skreću pažnju na to da u njemu postoji veliki broj grešaka. Najpre, tačan prevod bi morao da glasi da zveri neće pregaziti reke nego će plivati niz njih, umesto odmetnuti od zakona u ispravnom prevodu bi trebalo da stoji posmatrati, a Germain (zapravo Germania) tada nije bila samo oblast severno od Dunava nego i deo tadašnje Rimske imperije na kome se danas nalazi severoistočna Francuska i deo Belgije i Holandije. A najvažnije od svega, Hister je tada bio naziv za donji tok Dunava, pa tako ni uz puno dobre volje ne može da se prevede kao Hitler.

Kad je u januaru 1986. godine spejs šatl eksplodirao samo nekoliko sekundi posle lansiranja i poveo u smrt sedam članova posade, tumači Nostradamusovih proročanstava počeli su grozničavo da tragaju za stihom koji ovo najavljuje. I našli su ga u I centuriji, katrena 81:

D’humain troupeau neuf seront mis a`part / Od ljudskog stada devetoro biće odvojeno

De iugement & conseil separez / Bez pomoći i saveta

Leur sort sera diuise’ en depart / Njihova sudbina biće već na polasku

Kappa, Thita, Lambda mors bannis esgarez / K-Th-L je pogrešio, mrtvi su prognani.

Bio je to još jedan trijumf onih koji su verovali da svaka Nostradamusova strofa opisuje po jedan budući događaj i da se samo čeka da se i ostali dogode. Džejms Flanagan, iz istraživačkog instituta Research Triangle Park, dao je svoj doprinos analizi ovih stihova:

1. Broj poginulih ljudi je približan (Nostradamus najavljuje devet, a poginulo je sedam). Ova mala greška može da se toleriše.
2. “Od ljudskog stada odvojeno”, kao pesnički izraz, ipak je dovoljno tačan.
3. Njihova sudbina jeste bila zapečaćena na polasku. Snimak lansiranja pokazao je da je na jednoj od buster raketa gorivo počelo da curi, zbog čega je posle poletanja došlo do eksplozije.
4. Nikakva pomoć nije mogla da im se pruži.
5. K-Th-L su suglasnici kao u nazivu proizvođača raketnih motora (“Thiokol”).
6. Neko je napravio grešku (verovatno K-Th-L).

Da li je to dovoljno da se proročanstvo smatra ispunjenim? Izgleda da jeste, ali Flanagan ipak ne misli tako. Kao i sva druga Nostradamusova proročanstva, i ovo je toliko maglovito i nedefinisano da je moglo sa istom tačnošću da se odnosi i na neki drugi događaj u istoriji. Recimo, ubistvo ruske carske porodice Romanov od strane revolucionara 1917. godine:

1. Ubijeno je tačno devet osoba: car, carica, princ, tri ćerke, dvoje slugu i porodični lekar.
2. Odvojeni su od ljudskog stada (uhapšeni i odvedeni u Jekaterinburg gde su ubijeni).
3. Bili su izolovani, dakle bez ičije pomoći i saveta.
4. Sudbina im je bila zapečaćena na polasku (od strane revolucionara).
5. K-Th-L: za ubistvo mogli bi da budu odgovorni Kalinjin (ili Kerenski), Trocki i Lenjin (prva slova Kappa, Thita, Lambda)
6. Neko je počinio grešku (komunizam?)
7. Mrtvi su prognani iz političkog života.

I gde smo sada? Da li je Nostradamus bio tako vidovit da je u jednom proročanstvu predvideo dve katastrofe? I ako neko pronađe i treću podudarnost, hoće li to još više uvećati uspeh ovog proroka ili će ga demistifikovati?

Mnogi entuzijasti u svetu trude se da u Nostradamusovim proročanstvima pronađu podudarnost sa svakim novim događajem. Da li je to zaludan posao? I da li je moguće da je ceo trik bio samo u neodređenim i nedefinisanim stihovima?

Po Flanaganovom mišljenju, to je jedno od objašnjenja, ali ne i jedino. Za drugo je potrebno osloniti se na matematiku. Računica, zapravo, i nije tako složena: Nostradamus je iza sebe ostavio nešto preko 1000 proročanstava. Od tada do danas prošlo je blizu 500 godina, a na svetu se dogodilo oko milion manje ili više značajnih događaja, koji bi mogli da budu kandidati za dovođenje u vezu sa nekim od proročanstava. Treba imati u vidu da su sva proročanstva data u vrlo neodređenoj formi (kroz stilske figure) i da ogromna većina nije vezana za određeni datum (Nostradamus je tvrdio da je tako morao da uradi kako bi zavarao inkviziciju). Ova “maglovitost” i neodređenost u iznošenju predskazanja do te mere je izražena, da istraživači na taj način čak određuju autentičnost citata: ako je nedvosmisleno i jasno iskazana misao, onda je verovatno reč o falsifikatu, jer Nostradamus (uz manje izuzetke) nije tako radio.

Da se vratimo Flanaganovoj analizi. Uzmimo hiljadu vremenski nedefinisanih proročanstava na milion događaja: to je milijardu mogućih podudarnosti. Koliko se proročanstava od tih 1000 ispunilo? Neke procene govore da se kakva-takva podudarnost može priznati za 30 do 50 procenata, ali bi se za 10% (dakle, 100 proročanstava) moglo reći da je prilično uspešno. Dakle, 100 pogodaka od milijardu mogućnosti. To je jedan pogodak na deset miliona nasumičnih pokušaja!

Ova računica pokazuje kolika je uspešnost Nostradamusovih proročanstava i na osnovu nje treba proceniti da li je reč o “viđenju” budućnosti ili o nasumičnim pokušajima. Šta praktično znači jedan pogodak na deset miliona pokušaja? Da li je to rezultat vidovitosti ili neizbežna koincidencija, uzrokovana velikim brojem mogućnosti? Zašto, na kraju krajeva, ne bi mogla bilo koja od mnogo nasumično izgovorenih (i prilično nedefinisanih) rečenica da se poklopi sa bilo kojim od mnogo proizvoljnih događaja?

Bez obzira da li je Nostradamus zaista mogao da vidi budućnost ili je vešto baratao rečima, ipak je on ne samo junak svoga nego i našega doba. Mnogi današnji majstori za marketing dobro bi platili takav talenat da se u ljude usadi uverenje koje će se, kao virus, širiti samo od sebe i pet vekova ih uveravati u to da su aktuelni događaji oko njih davno bili viđeni i pročitani.

Nastavlja se…