U vreme Prvog svetskog rata jedan engleski književnik i novinar obišao je savezničke frontove, pa je bio i na srpskom frontu baš o Vaskrsu. Ono slobodne vojske što je bilo, postrojilo se u paradni stroj na dan Hristova Vaskrsenja, i srpski Vladar, Petar I Karađorđević, izašao je, okružen oficirima, pred stroj i pozdravio je:
„Hristos vaskrse, junaci!“
Na ovaj pozdrav vojska gromoglasno odgovori:
„Vaistinu vaskrse!“
Ovaj događaj, koji je za nas običan, uticao je na Engleza silom groma:
Ja ništa veličanstvenije nisam doživeo ni na jednom frontu, govorio je on posle na jednom predavanju u Londonu.
„Zamislite, da jedan Vladar objavljuje svome oružanom narodu, da je Hristos vaskrsnuo, i da sav taj narod jednodušno odgovara potvrdno, da je Hristos zaista vaskrsao! I to se, gospodo moja, nije dogodilo u nekoj katedrali ili u nekom salonu, nego na polju smrti, jada i užasa. I još uz to Vladar van prestola i narod van otadžbine, oboje na krvavoj golgoti! To je tako nešto uzvišeno, da se ne može jezikom izraziti. Ja sam se osećao kao da prisustvujem samom faktu Hristova Vaskrsenja u Jerusalimu pre devetnaest vekova.
Taj narod je nepobediv. I nemojte se čuditi što ću vam reći, da sam ja tek tada i na tom frontu stekao nepokolebljivo uverenje, da će Saveznici pobediti. Pobedićemo – zbog silne vere onoga malenog naroda!“
Hristos vaskrse!
