Još 1118. burgundski vitez Igo de Pejen osnovao je red vitezova hramovnika:
# Kada je osmog Velikog majstora reda, Oda de San Amana, zarobio muslimanski kralj Saladin, majstor je umro 1179. godine u Saladinovim kazamatima, odbivši da ga braća otkupe. ”Kao otkup templar može da ponudi samo sebe i svoj mač”, rekao je tom prilikom, ponosno se pozivajući na zakletvu siromaštva
# Prvo na šta su se Igo de Pejen i njegovi vitezovi zakleli bilo je da čuvaju hodočasnike koji idu u Jerusalim i druga sveta mesta. Ali, krstaški kraljevi Jerusalima, videći da vitezovi mogu da posluže i kao regularna vojska koja bi mogla da odbija iznenadne napade muslimana, pozvali su ih da učestvuju u ratničkim pohodima. Mada su templari bili nezavisni od svetovnih vlasti jer su bili potčinjeni direktno papi, vrlo brzo su dobili neprocenjiv značaj za odbranu krstaških teritorija u Levantu
Priredio: Vladan Dinić
O redu vitezova – templarima i danas se pričaju ratne istine, laži i mistifakcije, kao ona da su Oni “Čuvari tajnog predanja”, o čemu ima samo “prepisa dokumenta”, ali ne i originala, koje bi ih, da je otkriveno, razobličilo…
Pokušaćemo u više nastavaka na portalu “Afera” predstavimo približnu istinu o redu templara, o njihovom uzdizanju, padovima, posrtanjima i trijumfima, o čuvarima, do, gotovo i doslovno “bankarima svoga doba”… Sličnostima i razlikama sa Asasinima, Velikim majstorima i priorima… O grupi svetih grešnika – Armija spasa sa dvoseklim mačem u rukama…O rivalskom redu vitezovi Jovanovci. Ah, da, i o njihovom opljačkanom bogatstvu, ali i onom-skrivenom, za koje se, navodno i dalje traga… O vitezovima koji se -”Nikada ne češljaju”, kako je pisao je sveti Bernard da bi ih uporedio sa bogatim vitezovima na štetu potonjih, ”retko se kupaju, a brade su im duge i neuredne, prljave od znoja i prašine. Koža im je ispucala od pustinjskog sunca”. U doba kada se kralj Francuske presvlačio triput godišnje, templari su se ponosili činjenicom da nisu menjali plaštove sve dok ne bi istruleli na njima ili dok ih neprijateljski mačevi ne bi pocepali. Odeveni su i spavali u osvetljenim spavaonicama. Bilo im je lakše da podnose vaške i prljavštinu nego suknene košulje i kaiševe sa ekserima.
*********
Godine 1118. burgundski vitez Igo de Pejen osnovao je red vitezova hramovnika. Organizacija je nastala po ugledu na asasine. Ove dve organizacije srele su se u Siriji pre 1128. godine, kada je napisan Pravilnik reda…
Sama hijerarhija templara sa Veliki majstorom na čelu, a za kojim slede veliki priori, pa priori, vitezovi, štitonoše i braća laici, neodoljivo podseća na ustrojstvo i hijerarhiju asasina. Čak su i boje koje su krasile vitezove – crveni krstovi na beloj podlozi – bile iste koje su nosili asasini rafici (crvene kape i pojasevi i bele tunike). Neki stručnjaci tvrde da su templari preuzeli od asasina ”boje-znamenja nevinosti i krvi, čiste devocije i ubistva”, pošto su rivalski vitezovi Jovanovci nosili crno.
Jedno je sigurno – funkcija templara i asasina bila je ista – služili su kao nezavisna vojna sila sopstvenim religioznim ubeđenjima.
Iako su se zakleli na siromaštvo, poslušnost i celibat, templari su od samog početka privlačili mnoge vitezove pod svoju zastavu. Posebno su bili otvoreni za eksokuminicirane vitezove koji nisu imali ništa da izgube. Nešto slično kao Legija stranaca, koristili su disciplinu i borbu kako bi čistili grehe ”lopova i bezbožnika, pljačkaša i počinitelja svetogrđa i preljube, ubica i krivokletnika” kada ih je sveti Betrnard blagoslovio pred put u svoju zemlju. Sa velikim odobravanjem sveti Bernard je gledao na metode spašavanja ”izgubljenih” duša, pa je napisao pismo puno pohvala za red Igoa de Pejena.
Naoružan ovim pismom Ig je prisustvovao saboru u Troju 1128. godine, gde je zadobio papsko odobrenje reda i izuzeće od ekskomunikacije. Tako je nastala grupa svetih grešnika – Armija spasa sa dvoseklim mačem u rukama.
Prvo na šta su se Igo de Pejen i njegovi vitezovi zakleli bilo je da čuvaju hodočasnike koji idu u Jerusalim i druga sveta mesta. Ali, krstaški kraljevi Jerusalima, videći da vitezovi mogu da posluže i kao regularna vojska koja bi mogla da odbija iznenadne napade muslimana, pozvali su ih da učestvuju u ratničkim pohodima. Mada su templari bili nezavisni od svetovnih vlasti jer su bili potčinjeni direktno papi, vrlo brzo su dobili neprocenjiv značaj za odbranu krstaških teritorija u Levantu.
U ovom nastavku pokušaćemo čitaocima da predstavimo ZAKLETVU TEMPLARA…
Uvođenje u red Templara preama predanju, o kojem se i danas samo – šapuće, bio je prema nekim istraživanjima ovakav. Otprilike!
Ako se rituali prijema novih templara gledaju bez predrasuda, može se reći da u njima nema ničeg sumnjivog. Istina, najveće tajne znali su samo odabrani veliki majstori, a oni su o svojim tajnama, mahom ćutali….
Majstor hrama bi tri puta pitao okupljene vitezove da li neko ima nešto protiv da dotični pristupi redu. Ako nema, onome ko stupa u red bile predočene sve teškoće sa kojima se mora nositi tokom života u redu, a bilo bi mu zapoveđeno da bude i milosrdan. Tom prilikom bi ga takođe pitali da li ima suprugu ili verenicu, dugove ili kakvu skrivenu bolest, zatim da li je pod zakletvom nekom drugom gospodaru.
Ukoliko bi na zadovoljavajući način odgovorio na ova pitanja, kleknuo bi pred majstora i zamolio ga da postane ”sluga i rob Hrama”.
Tada bi majstor kazao:
”Svestan si teških zapovesti koje su temelj našeg reda. Tebi, koji si sam svoj gospodar, teško je da načiniš od sebe slugu drugima. Više nikada nećeš biti u prilici da radiš šta želiš. Ukoliko odlučiš da budeš na ovoj strani mora, poslaćemo te na onu, a ako želiš da ostaneš u Parizu, poslaćemo te u Tripoli, Antiohiju ili Jermeniju, Burgundiju ili Englesku, ili u bilo koju zemlju u kojoj posedujemo dobra i imamo hramove. Ako želiš da spavaš moraćeđ da ostaneš budan, ako ponekad poželiš da ostaneš budan, naređeno će ti biti da odeš u spavaonicu i da s eodmoriš.”
Posle toga je sledila zakletva da će u svemu biti poslušan majstoru Hrama, da će život provesti bez privatnog poseda, da će poštovati pravila reda, pomagati da se osvoji Sveta zemlja, kao i da će do kraja života ostati privržen redu u snazi i u slabosti, ma kako da se osećao, da nikada neće dopustiti da neki hrišćanin bude opljačkan. Kada bi se inicijant zakleo bogom i svetom devicom Marijom da će se svega ovoga pridržavati, majstor bi ga primio u red navlačeći mu plašt i obećavajući mu hleb i vodu i odeću siromašnih i mnogo muka i tegoba.
“Ja…izabran od crkve…od sada pa zauvek biću veran i pokoran blaženom apostolu Petru, svetoj rimskoj Crkvi, našem svetom ocu papi…,i njegovom zakonito označenim naslednicima.
Ni savetom, ni pristankom, ni delom, neću učestvovati u oduzimanju njihovog života ili slobode niti u pokušaju da se oni bilo pod kojim izgovorom izlože bilo kakvom lošem postupku. Što se tiče tajne koju mi oni povere sami, preko svojih poslanika ili pismeno, ja je nikome neću hotimice otkriti na njihovu štetu.
Pomagaću im protiv svih, shodno svome položaju i čuvaću i braniću rimsku Stolicu i suverena prava svetog Petra.
S poštovanjem ću se odnositi prema poslaniku Svete stolice na njegovim putovanjima u udovoljiću njegovim potrebama.”
(Sutra: Siromašni Hristovi vojnici brzo su se bogatili)
