Nema sumnje da je teroristički napad ispred ambasade Države Izrael u
Beogradu, u kom je vehabija terorista hicem iz samostrela u vrat ranio
pripadnika Žandarmerije Republike Srbije na radnom mestu, posledica
antisemitske propagande koja je sve jača tokom rata na Bliskom istoku. Institut za
politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope najoštrije osuđuje ovaj bezuman čin i pruža
podršku suzbijanju ekstremnih ideologija.
Napadača su srpske vlasti okarakterisale kao pripadnika ideologije radikalnog
islama, a koji je deo šire terorističke grupe. U trenutku dok istraga još traje
možemo samo pretpostaviti, u okviru analitičke realizacije, da je napad posledica
nasilnog ekstremizma čija je meta bila ambasada Izraela. Jevrejske zajednice širom
Evrope podižu stepen bezbednosti, a zajednice poput onih u Francuskoj raspolažu
naoružanim obezbeđenjem koje primenjuje tehničke mere fizičkih barijera prilikom
dolaska dece u škole i objekte jevrejske zajednice.
A šta su uzroci?
NAČIN OPERISANJA
Radikalni sadržaji koji vode ka nasilnom ekstremizmu šire se kroz dva glavna
koloseka. Prvi kolosek je propagandni sadržaj koji plasiraju ISIS i druge terorističke
organizacije čije se delovanje zasniva na zloupotrebi Islama. Drugi kolosek je širenje
neo-nacističkih sadržaja, često zaogrnutih idejom „suverenizma“ i „anti-globalizma“
dok se u suštini radi o starim postavkama u novim vremenima.
Ruska ratna propaganda od 2011. godine igra značajnu ulogu u potpirivanju
anti-semitskih ideja. Rusko rukovodstvo je u nekoliko navrata sa antisemitskom
pozadinom adresiralo svoje napade na predsednika Zelenskog. U velikom broju
slučajeva takav sadržaj ne spada u klasični okvir anti-semitizma već u moderni
antisemitizam koji je definisan u IHRA definiciji. Antisemitizam je sastavni seg
NAČIN OPERISANJA
Radikalni sadržaji koji vode ka nasilnom ekstremizmu šire se kroz dva glavna
koloseka. Prvi kolosek je propagandni sadržaj koji plasiraju ISIS i druge terorističke
organizacije čije se delovanje zasniva na zloupotrebi Islama. Drugi kolosek je širenje
neo-nacističkih sadržaja, često zaogrnutih idejom „suverenizma“ i „anti-globalizma“
dok se u suštini radi o starim postavkama u novim vremenima.
Ruska ratna propaganda od 2011. godine igra značajnu ulogu u potpirivanju
anti-semitskih ideja. Rusko rukovodstvo je u nekoliko navrata sa antisemitskom
pozadinom adresiralo svoje napade na predsednika Zelenskog. U velikom broju
slučajeva takav sadržaj ne spada u klasični okvir anti-semitizma već u moderni
antisemitizam koji je definisan u IHRA definiciji. Antisemitizam je sastavni segment
ideologije ISIS-a koji se ističe sloganom da se bori protiv „Jevreja i krstaša“.
MODELI TERORIZMA
Svaki teroristički akt sastoji se iz dve osnovne komponente – motivacije i operativne
sposobnosti. Motivacija u vidu radikalne ideologije deluje pogubno na lica koja su
ranjiva na ovakav sadržaj. Vremenom radikalizovani pojedinci prelaze u stupanj
nasilnog ekstremizma tj.fazu kada kod njih postoji čvrsta rešenost da sa reči pređu
na dela. Nasilni ekstremizam se ne vodi „zločinačkim proračunom“ već samo
prilikom.
U praksi to znači da nasilni ekstremizam kao terorizam u svojoj poslednjoj fazi –
terorističkom napadu ne uzima u obzir mogućnost smrtnog ishoda za napadača već
dostupnsot mete. Dakle, teroristi su jedini kriminalci na svetu koji se hvale svojim
nedelima i mogućnost gubitka života za njih nije faktor odvraćanja, već im je primarni
cilj im da izvrše napad. Odsustvu „zločinačkog proračuna“ pogoduje upravo proces
radikalizacije. Nije nužno da pojedinac pripada terorističkoj organizaciji da bi se
radikalizovao već se može i samoradikalizovati putem interneta. Upravo neometano
širenje anti-semitskog sadržaja na internetu kao i Hamasova ratna propaganda
doprinose porastu anti-semitskih osećanja.
Mičel O’Flerti, direktor Agencije EU za fundamentalna prava, izjavio je da su
pandemija COVID-19, ruska agresija na Ukrajinu i kriza na Bliskom Istoku uticale
na porast antisemitizma u Evropi, na šta su upozorile i mnoge organizacije civilnog
društva. Priroda govora mržnje zasnovanog na online antisemitizmu nalazi se u
eksponencijalnom porastu i predstavlja izazov za prijavljivanje i beleženje takvih
incidenata konstatuje se u izveštaju o Antisemitizmu za 2022. godinu koji je sačinila
Agencije EU za fundamentalna prava.
