Ako se držimo one da je prva žrtva rata istina, onda sa sa velikom dozom skepse moraju gledati, reklo bi se, podmetačine iz CNN kuhinje, uključujući kopiranje slučaja Račak u Buči, laži o masovnom egzodusu ruskih vojnih obveznika i preuveličavanje pobeda golorukih Ukrajinaca.
Ipak, izdvaja se pet činjenica koje ni najveći Rusofili ne mogu ni da ospore, ni da objasne, a koji ne idu u prilog Moskvi ni na koji način.
1) Nelogična razmena boraca AZOV-a : Rusiju, pa i dobar deo istočne Evrope, zahvatila je prava euforija kada je razbijeno poslednje uporište nacističkog bataljona AZOV poznatog po stravičnim zločinima koje su činili dugi niz godina. Najavljivana su javna suđenja, stroge kazne, najviši zvaničnici su tvrdili više puta pred licem nacije da oprosta neće biti. A, onda su stotine zlikovaca razmenjeni za – Putinovog kuma? Dobro, nije dugme, ali…
2) Front na kojem duva promaja – Teško osvojene teritorije ostavljene su nepokrivene, praktično na “promaji” I na “tacni”. Bez obzira na priču o veštom manevru ukrajinske vojske i pobedama u operativnom ratu, teško da bi išta značili takvi postupci Kijeva da im nije ostavljen ovakav poklon I to naročito u momentu kada se znalo da Zelenski i Zapad očajnički vape za bilo kakvim ratnim uspehom. Zašto?
3) Meseci bez napretka – Posle pada Marijupolja, očekivalo se da slično završi i taktički prevažna Odesa. Očekivao se bilo koji drugi uspeh. Umesto toga, muk. Ništa. Istina, reći će ekstremni rusofili kako se čeka zima, ali moral borbenih jedinica i stanovništva ne zavisi od vremenskih prilika, već od uspeha ili neuspeha na frontu. U ovom slučaju, odsustvo uspeha jeste neuspeh. Valja spomenuti da su Rusi i oni lojalni njima, posle obećanja da ih otadžbina nikada neće ostaviti, doživeli njihovu verziju Oluje.
4) Zašto se čekalo – Zašto se čekalo sve dok Ukrajina kao američka igračka nije zakucala na rusku granicu? Osam godina traje teror, fašističko iživljavanje nad ruskim građanima u Ukrajini, ubijanje civila u Donbasu. Teško da je Rusija danas pripremljenija nego pre osam godina I teško da Putin kao bivši KGB oficir nije video šta se i kako sprema još posle Majdana.
5) Šta dalje – Ima li uopšte plana i kakav je. Precizni ratni ciljevi nisu do kraja saopšteni: zna se zašto je deklarativno i zašto je suštinski počelo, ali se ne zna pod kojim uslovima se završava. Očigledno je da Putin u vidu Kadirova ima ruskog Arkana, ali nema ruskog Lazarevića, Delića ili Mladića. Gde su stratezi?
