U pozorištu radi naša elita, talentovani ljudi, divni, osetljivi za lepo, dobrotu, koji svakodnevno obrađuju važne teme koje se tiču društvenog morala, ličnih borbi, pollitike… jednostavno, to je mesto koje je lišeno svake sujete, zavisti i gde je jedini i osnovni cilj lepo.
-Da, ali možda u nekom drugom životu, kaže u ispovesti za Aferu Danijela Daša Petković, mlada srpska glumica koja je nedavno u jednom našem renomiranom pozorištu doživela pravi pakao, naravno od svojih kolega.
Danijela je diplomirala je glumu u klasi profesora Nebojše Bradića, magistrirala u Moskvi, na Državnoj Akademiji, a doktorske studije međunarodnih odnosa započela na Nacionalnom istraživačkom institutu, takođe u Moskvi. Sarađivala je u pozorištu sa Romanom Viktujkom, Mihailom Skandarovim, Andrašom Urbanom. To su neka od najpoznatiji imena ruskog teatra.
Foto: Jelena Janković
Danijela Daša Petković u predstavi: KRATKA PRIČA O ANTIHRISTU
-Nasilje i ulica su ušli tamo gde bi trebalo da su vrata za takve niskosti zauvek zatvorena. U pozorište! – kaže mlada lumica na početku razovora koji se pretvara u njenu ispovest koja sledi.
-Imala sam priliku da ponudim projekat jednom beogradskom pozorištu za koje nije trebalo platiti autorska prava velikom ruskom piscu, kao ni prevod. Prihavatili su. Ali, nakon izvesnog vremena dobila sam obaveštenje da se ipak neće raditi taj tekst već je rediteljka koja je bila određena da režira tog ruskog
velikana sa, izgleda velikim srcem, rešila da je to ipak teško i nezanimljivo za publiku! Da mi, kao društvo nemamo publiku za to, da je suviše „morbidno“, da će se publika smoriti, itd, itd…
Ja sam, kao neko ko dobro poznaje rusku dramaturgiju, kao neko ko je magistrirao u Moskvi izučavajući rusko pozorište, bila zatečena, jer kako objasniti da neko neće Nikolaja Koljadu?! Nema veze, mislila sam… dešava se…
Možda je potrebno jednoj rediteljki iz Beograda vreme da shvati koliko je to veliki pisac, veći i od mene i od nje.
Foto: Jelena Janković
Kratka priča o AntiHristu: DANIJELA PETKOVIĆ
Ali, odgovor na to pitanje je stigao ubrzo. Radiće se novi komad koji je izabrala dotična rediteljka i dolazi nova ekipa. Njena ekipa. Ok, kažem ja, nema veze, bitno je da se radi. Međutim, tada je počeo moj horor.
Početak proba su pratile perfidne uvrede koje su razmenjivane između rediteljke i njenih drugarica, glumica, a koje su bile upućene meni…. „ko je ikada došao da gleda njenu dobru glumu?“
Trudila sam seda ostanem iznad situacije, da opravdam to njihovim slabostima, nekulturom i bahatošću. A onda je, jedne večeri, toj genijalnoj rediteljki, palo na pamet da uradi video koji će biti emitovan u predstavi, a u kome ću ja, gle čuda, biti prebijena! Ok, mislim, učili smo na fakultetu scenske borbe, fingiraćemo, kao što se radi, nećemo se tući.
Najbolji drug rediteljke je uhvatio kameru, snimanje je počelo, a ja sam u tom guranju dobila pravi šamar i šut u leđa, u predelu bubrega, dok sam bila na podu. Izdržala sam razvlačenje po podu, čupanje za kosu.
Ustala sam, u šoku, pretvarajući se da se ništa nije desilo i posmatrala te ljude kao da ih vidim prvi put.
Foto: Jelena Janković
DANIJELA PETKOVIĆ sa kolegama Andrijom Kuzmanovicem i Milosem Petrovicem iz diplomske Murlin Murlo
Sve mi je postalo jasno.
Probe su nastavljene, iako sam htela da izadjem iz projekta. A onda joj to nije bilo dovoljno pa je tu scenu, koja je bila planirana za projektovanje, htela uzivo u predstavi. Znači, želela je da gleda, prilikom svakog igranja, kako mene maltreturaju. Ok, kažem. Hajde. Ali, nakon blagog guranja, usledio je jedan užasno jak udarac sa strane u moju levu ruku, toliko jak da sam osetila da mi se pomerio ceo grudni koš.
Kako sam u tom trenutku govorila tekst, sav vazduh iz pluća sam ispustila i zaustavila se. Svi su čuli taj udarac. Podigli pogled i čekali. Zavladala je tišina, a ja sam imala toliko kontrole nad sobom da nastavim polako sa tekstom, privedem probu kraju i izađem bez skandala.
Kamera nema. Kome da se žalim?
Nakon tog dana uzela sam dan pauze. Skrenula sam pažnju direktoru na to sta se dešava na probama.
Foto: Jelena Janković
Kratka priča o AntiHristu i Danijela Daša Petković
Skrenula sam paznju rediteljki i glumicama na njihovo ponašanje i da ću svaki sledeći udarac vratiti, pa ako treba, pobićemo se na sceni. Od direktora sam dobila odgovor da mu je žao zbog toga, a od ekipe da se to nije ni desilo, da sam ja možda rame povredila na treningu, jer eto idem u teretanu. A što je najbitnije, dobila sam poruku da za mene tamo nema mesta.
Otišla sam na još par proba, ali se tenzija u vazduhu osećala, a koleginica je, scenu gde me na kratko gurne, iskoristila da me prstima probode u leđa toliko jako da sam osećala njen ostisak jos pola sata nakon toga.
Da pomenem, ja uopšte nisam fizički slaba, treniram redovno, jaka sam i sportski tip. Mogu da izdržim mnogo toga, ali neću. Mogu da se potučem i nije mi stran sparing. Ali, nasilju nije mesto u pozorištu. U tom trenutku kada sam osetila da mogu da joj vratim, da bih je tako jako udarila da bih napravila problem najviše sebi, jer svi oni svedoče u njihovu korist, otišla sam. Oterali su me, što im je i bio cilj.
Ponosna sam na sebe što je moj razum pobedio nasilje.
Premijera ovog komada se očekuje uskoro. Ja im želim sreću baš onakvu kakvu sam ja imala sa njima.
Obišla sam pozorišta u Moskvi i Sankt Petersburgu, godine provela na Ruskoj akademiji, sa studentima i nikada ništa slično nisam videla, a ni doživela. Ova tema otvara još nekoliko problema, ali sada je tema samo nasilje u pozorištu, ma koliko to nevorovatno zvučalo.
AFERA/ Gradiša KATIĆ
